Ово су најмања села у Србији: Имају по једног или ниједног становника, на списку и село које су основали грофови

Некада пуна живота, данас су то места у којима време стоји, а број становника може се избројати на прсте једне руке – или чак ниједне. Доносимо преглед најмање насељених села у нашој земљи, међу којима су и она са фасцинантном историјом, али и она која су данас потпуно напуштена.

Мрковица (Лесковац) – 1 становник

Село Мрковица, надомак Лесковца, води се као једно од најмање насељених места у Србији. Према последњем попису, у селу живи свега један човек. Некадашње домаћинство са више кућа, данас је тиха долина коју красе само тишина и сећања. Према локалним причама, последњи мештанин одбија да напусти завичај и свакодневно обрађује своју земљу, иако му је најближи комшија километрима далеко.

Гумериште (Врање) – 1 становник

Још једно село са само једним становником налази се на југу Србије, у околини Врања. Гумериште је некада било активно сеоско насеље, али је миграција младих, недостатак инфраструктуре и посла довела до његовог скоро потпуног нестанка са мапе живота.

Манастир (Сићевачка клисура) – 4 становника

Смештено у нестварно лепој Сићевачкој клисури, село Манастир броји свега четири становника. Најмлађи међу њима има 56 година. Забачено, тешко доступно и без основне инфраструктуре, ово село показује како чак и природна лепота није довољна да задржи људе када нема основних услова за живот.

Мушковина (Златар) – 13 становника

На падинама планине Златар налази се село Мушковина, које броји тек 13 становника просечне старости преко 80 година. Зими, због снега, пут до села често је потпуно непроходан. Становници живе од пољопривреде и сточарства, а најближа продавница и лекар су километрима удаљени. Ипак, многи од њих кажу да не би мењали свој мир ни за шта.

Чешко Село (Бела Црква) – 26 становника

Најмање село у Војводини је Чешко Село у општини Бела Црква. Данас има свега 26 становника, претежно чешке националности. Основано у 19. веку од стране досељеника из Чешке, село и даље чува језик и обичаје предака. Међутим, младих готово да нема, а старосна структура становништва све је неповољнија.

Гаре (Прешево) – 0 становника

У општини Прешево, село Гаре је званично – без становника. Потпуно напуштено, са зараслим путевима и урушеним кућама, Гаре је симбол онога што се дешава са многим руралним местима у Србији. Некада дом више десетина породица, данас је нема слика заборава.

Голешница (Алексинац) – 0 становника

Слично Гарету, и Голешница код Алексинца више нема ниједног становника. Ово село, смештено у Нишавском округу, остало је без живота и званично је забележено као потпуно напуштено према подацима Републичког завода за статистику. Некадашња кућна огњишта данас су тек рушевине прекривене коровом.

Ерем (Срем) – село грофова са 60 становника

У плодном сремачком крају, између Руме и Сремске Митровице, налази се село Ерем – најмање насељено место у овом делу Србије. Према последњем попису из 2011. године, Ерем је имао око 60 становника, док се данас претпоставља да их је још мање. Село има само једну улицу и око тридесетак кућа.

Ипак, оно што издваја Ерем јесте његова аристократска прошлост – село су у 18. веку основали грофови Пејачевићи, а користили су га као пустару на којој су држали стоку и слуге. Гроф Марко Пејачевић, оснивач града Руме, имао је овде огромне чопоре свиња и крда говеда. На овом месту изграђена је и једна од првих железничких станица у Срему – Вогањ, тик испред самог насеља.

Данас, Ерем одолева зубу времена. Без продавнице, школе и амбуланте, али са тихим шармом прошлости, ово село чека боље дане – или да буде још једна тачка на мапи заборављених села Србије.

Судбина на ивици нестанка

Сва ова места деле заједничку судбину: све мањи број становника, све старију популацију и одсуство инфраструктуре.

Док се чека системска подршка, ови последњи становници малих села Србије – чувари огњишта и сећања – сваког дана сведоче о снази опстанка у тишини.