Покушај здравства да се реше листе чекања у овом српском граду: Држава плаћа лекарима да оперишу викендом

Држава већ дуже покушава да реши проблем листи чекања на поједине операције и дијагностику, али у томе не успева. Према последњим подацима objavljenimm на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање тренутно је на листи чекања 36.183 пацијента. Највише пацијената чека на операције колена 16.487 и операције кука 9.998. Чека се и на операције на срцу, али и снимања скенером и магнетном резонанцом.

Како би коначно решили овај проблем Влада Србије је последњих дана прошле године дала сагласност директорима здравствених установа, где постоје листе чекања, да донесу одлуку о прерасподели радног времена. 

А шта то у пракси значи? Тимови здравствених радника који раде на решавању листа чекања, могу да раде поподне, суботом и недељом и да им се то рачуна као прековремени рад, а држава ће им све платити.

До сада законска регулатива није дозвољавала да здравствени радници имају више од 40 сати месечно прековременог рада, заправо толико је максимално могло да им се плати. Нова сагласност Владе Србије која је стигла директорима значи да здравствени радници могу имати прековремено 50, 60 и више сати.

"Здравственим радницима који раде на елиминацији листе чекања омогућено је да раде више од 40 сати месечно прековремено. То значи да ће моћи да остају после смене или да дођу викендом и да раде операције. Све то ће им држава платити. Законом је до сада било предвиђено да здравствени радници максимално могу да раде 40 сати месечно. Сада ће моћи да иду и преко тога. Сваког месеца се води евиденција и колико су лекар или инструментарка радили прековремено, све то улази обрачун зараде", каже за РТ Балкан др Небојша Димитријевић, директор ОБ Лесковац.

Наводи да су до сада поподне у тој здравственој установи радили само хитне операције - повреде, трауме, а да сада заказују и пацијенте са листе чекања. На операције кука код њих се чека шест месеци, а на колено до годину дана.

Димитријевић каже да су лекари заинтересовани да раде прековремено, јер им се то више исплати него да раде поподне у приватним здравственим установама, како наводи.

"На сваки прековремени сат плаћају им се комплетни доприноси, што ће сутра значити и већу основицу за пензију. То је додатни мотив да се ангажују и да раде прековремено у својим здравственим установама. Код приватника то немају", појаснио је он.

Проблем са листама чекања ескалирао је током ковида. Многе болнице, попут Института за ортопедију Бањица где се раде операције кука и колена, биле су у ковид систему. Током ковида нису рађене операције пацијентима који су на листама чекања, већ су само решавана ургентна стања.

Милован Бојић из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње каже да у тој установи више не постоје листе чекања и да су то успели добром организацијом посла.

"Пре осам година, када сам по други пут дошао као директор у Дедиње, операције на срцу су се чекале четири и по године, електрофизиолошке операције аблације пет година, друге процедуре од три до четири и по године. Данас смо чекање свели на мање од месец дана. Месец дана није листа чекања, већ прилика да пацијент среди све што му треба", рекао је Бојић за РТ Балкан.

Каже да је држава уложила много у здравствену инфраструктуру Србије, да модерне болнице и клинички центри ничу свуда и да та велика улагања треба "ставити у употребну функцију пацијентима".

"Ова тема подразумева и нешто друго, а то је да се прековремени рад може организовати унутар здравствене установе. Када сам био министар, пре четврт века, оставио сам тај план и програм јер мислим да је то много сигурнија позиција. Сваком хирургу је боље и сигурније да оперише под кровом своје здравствене установе, где зна капацитете и могућности анестезије, радиологије, биохемије, трансфузије и свих других пратећих ствари које живот значе по пацијента и позитиван исход за интервенцију", навео је он.

Додао је да поздравља одлуку Министарства здравља и да имају његову максималну подршку.

"То је интенција према допунском раду унутар здравствених установа. Уколико не може да се стигне у оквирима регуларног радног време, значи треба да раде допунски и допунски то треба платити", рекао је Бојић.

У Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње прошле године је урађено 3.000 великих операција на срцу, што је највише у Европи.

"Врло сам поносан на посао који смо урадили и посебно поносан на свој тим и своју екипу. Заиста су сјајни", закључио је Бојић.

Србија Данас/РТ Балкан