Познати свештеник открио истину о Штрумфовима: Гаргамел није био негативац, а плави јунаци су заправо симболисали грехове?
Иако их већина људи памти као симпатична плава бића из популарног цртаног филма, Штрумфови можда крију много мрачнију симболику него што се на први поглед чини.
Познати православни свештеник Преграг Поповић каже да према једној верзији приче, улога доброг и лошег у овом цртаћу је заправо потпуно изокренута.
Наиме, Гаргамел, којег памтимо као злог чаробњака, у ранијој причи није био зликовац. Наводно је био сиромашни свештеник који је живео у цркви познатој као Црни Звоник, а његова мисија била је да искорењује зло. Његов мачак Азраел, у овој верзији, није био само кућни љубимац већ симбол анђела Азраела, који му је помагао у борби против таме.
А зло? Наводно су то били сами Штрумфови. Према овој интерпретацији, плави јунаци представљали су седам смртних грехова: пожуду, прождрљивост, гнев, похлепу, завист, лењост и охолост. Сваки од њих имао је особине које одговарају једном од ових грехова, а Тата Штрумф, обучен у црвено, симболизовао је Ђавола, односно поглавара свих грешних бића.
Према тој верзији, Штрумфови су била шумска створења која су се множила магичним путем током пуног месеца, а њихова наизглед безазлена природа била је само маска којом су скривали своје право лице. Верује се да је ова прича приповедана деци у белгијским и француским манастирима током средњег века, као бајка с поуком о греху и искушењу.
Међутим, све се мења 1958. године, када белгијски цртач Пјер Кулифор, познатији као Peyo, одлучује да причу преокрене. Он ствара Штрумфове какве данас познајемо – веселе, добродушне ликове, док Гаргамела претвара у карикатуралног зликовца.
Тај нови наратив додатно је учвршћен 1981. године, када су у САД направљени први анимирани филмови о Штрумфовима. Серија је убрзо постала глобални хит, преведена на више од 20 језика, и трајно променила начин на који јавност посматра ове јунаке.
Занимљиво је да су амерички продуценти и белгијски уметници тог времена били познати по секуларним и антирелигијским погледима, због чега поједини верују да су намерно желели да ублаже или потпуно избришу првобитне моралне и духовне поруке из приче.
Ова интерпретација, иако није потврђена из званичних извора, подсећа на моћ коју медији имају да обликују стварност. Чак и кроз цртане филмове, могуће је мењати начин размишљања читавих генерација, преокретати значења и из темеља мењати наше разумевање добра и зла.
