Poznati sveštenik otkrio istinu o Štrumfovima: Gargamel nije bio negativac, a plavi junaci su zapravo simbolisali grehove?
Iako ih većina ljudi pamti kao simpatična plava bića iz popularnog crtanog filma, Štrumfovi možda kriju mnogo mračniju simboliku nego što se na prvi pogled čini.
Poznati pravoslavni sveštenik Pregrag Popović kaže da prema jednoj verziji priče, uloga dobrog i lošeg u ovom crtaću je zapravo potpuno izokrenuta.
Naime, Gargamel, kojeg pamtimo kao zlog čarobnjaka, u ranijoj priči nije bio zlikovac. Navodno je bio siromašni sveštenik koji je živeo u crkvi poznatoj kao Crni Zvonik, a njegova misija bila je da iskorenjuje zlo. Njegov mačak Azrael, u ovoj verziji, nije bio samo kućni ljubimac već simbol anđela Azraela, koji mu je pomagao u borbi protiv tame.
A zlo? Navodno su to bili sami Štrumfovi. Prema ovoj interpretaciji, plavi junaci predstavljali su sedam smrtnih grehova: požudu, proždrljivost, gnev, pohlepu, zavist, lenjost i oholost. Svaki od njih imao je osobine koje odgovaraju jednom od ovih grehova, a Tata Štrumf, obučen u crveno, simbolizovao je Đavola, odnosno poglavara svih grešnih bića.
Prema toj verziji, Štrumfovi su bila šumska stvorenja koja su se množila magičnim putem tokom punog meseca, a njihova naizgled bezazlena priroda bila je samo maska kojom su skrivali svoje pravo lice. Veruje se da je ova priča pripovedana deci u belgijskim i francuskim manastirima tokom srednjeg veka, kao bajka s poukom o grehu i iskušenju.
Međutim, sve se menja 1958. godine, kada belgijski crtač Pjer Kulifor, poznatiji kao Peyo, odlučuje da priču preokrene. On stvara Štrumfove kakve danas poznajemo – vesele, dobrodušne likove, dok Gargamela pretvara u karikaturalnog zlikovca.
Taj novi narativ dodatno je učvršćen 1981. godine, kada su u SAD napravljeni prvi animirani filmovi o Štrumfovima. Serija je ubrzo postala globalni hit, prevedena na više od 20 jezika, i trajno promenila način na koji javnost posmatra ove junake.
Zanimljivo je da su američki producenti i belgijski umetnici tog vremena bili poznati po sekularnim i antireligijskim pogledima, zbog čega pojedini veruju da su namerno želeli da ublaže ili potpuno izbrišu prvobitne moralne i duhovne poruke iz priče.
Ova interpretacija, iako nije potvrđena iz zvaničnih izvora, podseća na moć koju mediji imaju da oblikuju stvarnost. Čak i kroz crtane filmove, moguće je menjati način razmišljanja čitavih generacija, preokretati značenja i iz temelja menjati naše razumevanje dobra i zla.
