АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА: Свако ПЕТО дете у Србији има психијатријски поремећај - др Снежана Мрвић открива шта се заиста дешава са нашом децом

Гошћа емисије „Конзилијум“, ауторке и водитељке Гордане Васиљевић, у уторак, 10. фебруара је др Снежана Мрвић, психолог Института за ментално здравље и Центра за младе „Цезам“.

У разговору за популарни формат портала Србија Данас, др Мрвић говорила је о све израженијим проблемима менталног здравља код деце и младих, порасту депресије, анксиозности и емоционалних поремећаја, као и о томе колико је важно да се на време реагује. Посебно је забринуо податак из најновијег истраживања, који показује да свако пето дете у Србији испуњава критеријуме за неки облик психијатријског поремећаја, што ову тему сврстава међу најозбиљније друштвене проблеме данашњице.

„Ментално здравље младих је озбиљно угрожено - не ради се више о пролазној фази или привременим осећањима, већ о проблемима који испуњавају критеријуме за дијагнозу“, поручила је др Снежана Мрвић у подкасту „Конзилијум“.

Она је посебно истакла да се не ради само о једнократним осећањима туге или нервозе, већ о симптомима који указују на клинички релевантне поремећаје, који утичу на свакодневни живот, школу и социјалне односе младих.

Шта показују подаци истраживања

Према прелиминарним резултатима студије о преваленцији психијатријских поремећаја међу децом и младима у Србији:

око 20% деце и адолесцената показује симптоме неког психијатријског поремећаја;

депресивни симптоми и анксиозни поремећаји су међу најчешћим проблемима;

значајан број младих пријављује суицидалне мисли и ризике повезане са осећањем безнаде.

Ови резултати поткрепљују оно што стручњаци широм света примећују: континуирани раст психолошких тешкоћа код младих, нарочито након периода пандемије и социокултурних промена које су утицале на свакодневни живот и социјалне мреже.

Зашто је ситуација озбиљна

Др Мрвић је у емисији нагласила да се ови симптоми не појављују само повремено, већ утицу на функционисање деце и тинејџера, укључујући:

смањену концентрацију у школи

изолацију и повлачење из друштвених активности

изражене страхове и забринутост

поремећаје спавања

Иако поменути изрази у видеу нису научни термини, стручни контекст је јасан: више младих показује знакове који указују на емоционалну преоптерећеност и потребу за професионалном подршком.

Контекст у Србији и међународни трендови

Подаци који су објављени о менталном здрављу младих у Србији уклапају се у шири глобални тренд - пандемија, рутинске промене у социјалном понашању и повезаност са дигиталним светом доприносе повећаном стресу и анксиозности међу младима.

УНИЦЕФ извештава да се 37% младих не осећа пријатно да потражи стручну помоћ, док велики број адолесцената пријављује честе осећаје нервозе, бриге и смањеног благостања.

Зашто је важно препознати прве знакове

Стручњаци истичу да рани знакови менталних тешкоћа често бивају занемарени:

• повлачење из друштвених активности
• нагле промене расположења
• губитак интересовања
• проблеми са спавањем или апетитом

Ове промене не треба потцењивати - рани разговор са психологом или школским саветником може бити кључ за правовремену подршку и спречавање погоршања симптома.

Шта даље?

Др Снежана Мрвић позвала је на отворен разговор о менталном здрављу младих, као и на то да родитељи, наставници и образовни систем препознају ране знакове и пруже подршку без стигме.

Истовремено, стручњаци указују на важност приступа професионалној психолошкој помоћи и подршци у школама и заједници, како би се смањио број младих који пате у тишини.

Подаци које је изнела др Снежана Мрвић у емисији „Конзилијум“ потврђују забрињавајући тренд - ментално здравље младих у Србији је у изазовној фази, а број тинејџера са симптомима психијатријских поремећаја је алармантно висок.

Важно је да ове теме буду отворено разматране, да родитељи и наставници прате стање деце и да млади имају приступ правовременој професионалној подршци.

Све епизоде емисије "Конзилијум" можете погледати на Јутјуб каналу портала Србија Данас кликом ОВДЕ!

"Конзилијум" – сваког уторка у 19 часова

Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.