Преокрет у истрази за несталим фармацеутом: Пас трагач нањушио Милана? Дошао до ове тачке и укопао се у месту - родитељима једна ствар од старта била сумњива
Од тренутка када је Милан Ђорђевић нестао, све у вези случаја који потреса Србију већ 7 месеци, постаје агонија.
Нестанак фармацеута и породичног човека, изазвао је дубоку тугу и наду међу његовим родитељима. Он је 10. јуна нестао под још увек неразјашњеним околностима код излетишта Бојанине воде, недалеко од Ниша.
Нишлије су збуњене и питају се како је могуће да особа висока два метра једноставно нестане без трага.
Синиша и Марица, родитељи несталог Милана, као и брат Дејан у потпуној су недоумици јер више не знају где да га траже.
Његова мајка Марица испричала је недавно да се Милан непосредно пред нестанак жалио да не може да спава и да га нешто мучи.
Рекао је брату да има нешто важно да му каже, али није стигао.
Иако су потраге које су организовали Горска служба спасавања, Жандармерија и ловци по Сувој планини средином јуна трајале данима, нису дале резултате. Отац Синиша и брат Дејан су, у покушају да пронађу Миланов траг, чак стигли до врха Соколовог камена, али након сати пешачења нису наишли на ниједан траг.
- Нешто га је мучило, није могао да спава. Узимао је неке лекове на бази биља за спавање. Брату је рекао да има неки проблем, али ће рећи сам кад буде решио. Да ли је то у вези посла, неки други проблем, не знамо.. - истиче његова мајка.
- Ја тражим свог сина, а ни трага ни гласа. Причало се да није на планини, СУП је стварно одрадио своје, али до дана данашњег нико ништа не зна. Планина је прочешљана уздуж и попреко. Из фирме се нико не оглашава, био је узоран радник, а колеге нису дошле ни један дан на планину. Нико није контактирао ни са његовом супругом - рекла је Ђорђевић, те наставила:
- До дана данашњег, мене као мајку, ни једног тренутка нико није контактирао из СУП-а. Супруг и ја смо тражили пријем, немамо ни трага ни гласа о сину. Сада ће осам месеци како га нема, мени није лако што излазим на различите телевизије, рећи ће ова жена је досадна. Преко нашег свештеника смо написали захтев који је прослеђен епархији у Београду. Чекали смо четири месеца. Добили смо званично саопштење да он није ни у једном манастиру у Србији, али то не значи да је тачно јер они нису у обавези да кажу. То нам је била нада.
Марица је додала да њен син и супруг скоро сваког дана иду на Суву планину, али тамо нема никаквих трагова Милана. Не знају зашто је Милан отишао на планину без планинарске опреме и новчаника.
- Не знамо где је био између 12 и 17 часова када је његов аутомобил запажен на паркингу. Камера га је снимила у 12 часова у Јелашници, али није пре 17 часова отишао на Бојанине воде. Бициклиста је рекао да је аутомобил прошао око 17 часова. Шта се дешавало тих пет сати, не знамо - нагласила је Марица.
Разговарао са човеком који је косио траву
Милан је последњи пут виђен од стране пролазника како седи на клупи поред реке на Сувој планини. Према речима очевидаца, он је разговарао са једним старијим мештанином који је косио траву, а после тога је наставио пут.
Ипак, ове информације нису довољне да се открије шта му се кобног дана догодило и како је могуће да је нестао без трага.
Породица пуна два и месеца нема информацију о томе где је Милан, а терен Суве планине је у више наврата претражен, међутим ниједан траг није пронађен.
Сем аутомобила, полиција је током трећег дана потраге за Миланом, недалеко од осматрачнице на излетишту Бојанине воде, пронашла кутију цигарета и упаљач. Претпоставља се да припада несталом Нишлији.
Реконструисано кретање
На основу изјава породице, полиција је чак реконструисала и кретање Милана од 10. јуна.
Он је тог дана свратио до своје мајке Марице Ђорђевић, попио са њом кафу. Послао је некоико службених мејлова, а онда отишао, рекавши да жури на састанак у Универзитетски клинички центар у Нишу. Милан са собом није понео ни новчаник са документима, који је пронађен у стану у коме живи са супругом и двоје деце.
Ипак, посебно забрињава чињеница да је Милан имао одређене обавезе после подне и да се јавио и породици рекао да ће их урадити.
“Око поднева се јавио снаји и рекао да не може да стигне да узме ћерку из вртића, али да ће стићи да води сина на рођендан. Кад се није појавио, нити јављао на телефон, снаја је позвала нашег старијег сина, да јој помогне, да он одведе дечака на рођендан. Тада смо кренули да га сви зовемо на телефон, али се није јављао. Паметни сат који му је остао у стану показао је да се његов телефон налази 19 километра од Ниша. Зато је старији син са другарима отишао до Бојаниних вода и тамо пронашао паркиран Миланов службени аутомобил”, изјавила је Марица, мајка несталог фармацеута.
Родитељима једна ствар од старта била сумњива
Његова мајка Марица рекла је да јој је тај дан било сумњиво јер је рекао да не може да дође по ћерку у вртић зато што има пословне обавезе, а већ у пола 6 је требао да води сина на рођендан.
- Он је био нормално обучен као и сваки пословни човек, био је привржен породици и деци, и пријатељима и брату и свима, ми смо сви били збуњени, цео дан га зовемо, он се не јавља - наводи она.
Марица наводи да су по проналаску аутомобила тек сутрадан дошли форензичари додајући да јој није јасна једна ствар - како је остао сат у колима.
- Оба телефона су била у колима, оставио је новчаник, личну карту, лаптоп, и сат је био у касети, они су све то узели, а сат нису видели. Они су ту били око два сата и онда су дошли из синовљеве фирме по ауто. Ми смо и ту били мало збуњени зашто тако брзо долази његов шеф са колегиницом и одвозе ауто са планине - каже Марица.
- Никоме ништа није хтео да каже, чак ни свом оцу који се у међувремену био разболео, има леукемију и ту се секирао. За све је био јако осетљив и педантан на послу, био је код колегинице и потражио природни лек за спавање - додаје Марица.
У потрагу за Ђорђевићем укључени су били и пси трагачи, а један од њих је Лола, власника Радула П., професора социологије, али и уметничког фотографа из Ниша. Лола има 11 година искуства претраге и после обуке коју је прошла показала се скоро стопроцентно успешном!
- Укључили смо се у потрагу 12. јуна у седам сати ујутро, на молбу породице. Када су такве суитуације, Лола и Кира власника Ненада Стаменковића, одмах крећу у потрагу. Лолу сам прво повео на стазу која је водила ка Трему пошто се сумњало да се Милан упутио ка том врху и да је могуће да се негде повредио. Када смо прошли одвајање ка манастиру Вета, Лоли сам поновио узимање мириса и дао команду да тражи. На то је Лола кренула трком назад ка дому! Стигавши до дома детаљно је оњушила терасу дома, простор између паркинга и дома и упорно се враћала ка тераси - почиње причу власник патуљастог шнауцера.
- Онда је дошла вест да су око осматрачнице нађене цигарете. Између дома и осматрачнице пас није показивао иницијативу, међутим код скретања ка осматрачници поново је показала интересовање за наставак тражења. Кренула је убрзано њушећи ка осматрачници, дошла до ње и када је била испод ње укопала се у месту. Према искуству с Лолом, ту се Милан сигурно кретао! Претресли смо све око осматрачнице, испод ње, као и стазе које од тог дела воде иза Бојаниних вода, али тамо није било трагова. Не могу ништа да тврдим, али овај прекид трагова указује да постоји могућност да се нестали можда служио возилом да дође до тамо и вратио назад до паркинга где се кретао - испричао је за Курир Перишић.
Наредног дана Радуле и Лола су обишли подручије око манастира Вета.
- Ово подручије је претражила и Горска служба спасавања са жандармеријом и ништа нисмо нашли. Касније је на терен изашао и водич Ненад Стаменковић, а са псом Кира која је показала идентичан траг као и Лола. То је исто потврдио и војни пас који је тог дана био на терену, испричао је овај социолог и љубитељ животиња. За сад је познато да се Ђорђевић кретао терасом Дома планинара и да је био до осматрачнице, али вероватно не пешке, већ својим или неким другим возилом. Време је тада било суво па и од трагова гума нема неке вајде, тако да је мистерија како је овај породични човек без икаквог порока, тако нестао.
Извор: Србија danas/Kurir/Nova/Newsmax Балканс