Пролеће долази управо од овог празника: Данас славимо Светог Трифуна, великог заштитника радости и вина, али обележавамо и Задушнице

Свети Трифун био је дете благочестивих родитеља. Рођен је у селу Кампсади, сиромашног порекла, али веома побожан још од малих ногу.

Свети Трифун, за живота, био је познат по томе што је био исцелитељ и из људи истеривао зле духове, између осталих и из кћерке римског цара Гордијана. Годинама касније, цар Деције, прогонитељ хришћана, Трифуна је мучио и погубио када је светац имао само 18 година, јер Трифун није желео да се одрекне Христа.

Постоје народни обичаји и веровања да је Свети Трифун празник многих еснафа. Пре свега, виноградари га обележавају као свог заштитника и они се у многим крајевима окупљају на орезивању лозе.

Такође, верује се у многим крајевима Србије да, уколико је напољу ведро време, да ће година бити сушна, а уколико падне киша на Светог Трифуна, да ће бити родна година.

У неким крајевима, на пример у Шумадији, верује се да ће, уколико падне киша, шљиве јако добро родити. Неки верују, уколико буде снега, да ће бити родна година.

За дан Светог Трифуна се везује и веровање да се полако буди природа и да пролеће долази управо од овог празника.

Међутим, исти дан многи људи како у свету, тако и код нас обележавају Дан заљубљених.

Католичка црква, 14. фебруара обележава Светог Валентина, који је ранохришћански светитељ такође из трећег века. Он је живео на југу Италије, био је епископ и мученички је пострадао.

Оба свеца обележава и православна и католичка црква само не исти дан, католичка црква прославља Светог Трифуна, али 10. новембра. Са друге стране, православна црква Светог Валентина се сећа 12. августа.

Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској.

Постоје мишљења да је дан овог светитеља заправо заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тада женама поклањало цвеће.

Такође, данас обележавамо и Задушнице

Прве задушнице у 2026. години обележавају се 14. фебруара и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне се обележавају пред почетак припрема за Васкршњи пост.

Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.

Прве задушнице у години најраније се обележавају 6. фебруара, а најкасније 13. марта, у зависности од датума Васкрса.