"ПРОРАДИО ЈЕ ИНАТ" Ана се бави спортом који у Србији није признат, а у Италији однела прво место на СП
Хтела је да одустане, али је нека снага у њој, говорила да мора да настави даље упркос свему
"Нисам имала спонзоре, све сам сама платила, а подршку сам имала од родитеља". Овако данас с поносом прича Ана Вукман из Београда. Давних дана је почела да се бавим спортом који у нашој земљи није признат, а захтева много рада, труда и одрицања. Плес на свили оставља без даха, али Ана још није препозната у Србији. У Италији је пак недавно однела прво место на светском такмичењу.
РАЗЈАРЕНЕ ЗВЕРИ ТЕРОРИШУ НОВОПАЗАРСКА СЕЛА! Мештани у страху: Кошнице уништили, напашће стоку а ни ДЕЦА нису безбедна (ВИДЕО)
УПОЗОРЕЊЕ, МОГУЋИ СУ ПЉУСКОВИ И ЈАК ГРАД! Најновија прогноза не доноси ништа добро - време се ускоро СКРОЗ МЕЊА?!
"СКУПИЛИ СМО СЕ ДА СЕ ПОКЛОНИМО СЕНИМА НАШИХ ХЕРОЈА" Обележена велика годишњица,"Капија слободе" је поново била у српским рукама!
Ана открива како су изгледале припреме, али и како се довијала да нађе простор за пробе, које су биле веома напорне и интензивне.
- То је било пре можда месец дана, ја сам видела да су кренула такмичења за акробатске дисциплине, код мене је свила. Послала сам пријаву, и рекли су ми да пошаљем видео свог рада како бих прошла квалификације. Шаље се здравствени преглед, држављснтво и још неки папири. Након десет дана, позвали су ме на првенство света у свили, и дали су ми приручник од 150 страница, што су правила за такмичење, као и правила за дисквалификацију. У свим категоријама морају бити три елемента, сваки мора да има своју јачину, и мора да се приложи шта ћеш радити, тачније, они морају бити упућени у сваки детаљ наступа - прича Ана.
Како каже, свој простор није имала, али ко хоће нађе начин и она је за то живи доказ.
- Нашла сам простор у једном објекту, чекала сам ујутру домара и молила да ми отворе да вежбам, али сам од шест ујутру вежбала у стану. Покушавала сма да радим тачку по 3 минута, неких шест пута и тако сам свакодневно радила, како бих добила јачину, брзину и кондицију, то је била моја "луда" припрема, али када немате простор и спонзоре, морате некако да се снађете - прича Ана кроз осмех.
Хтела је да одустане, али је нека снага у њој говорила да мора да настави даље упркос свему.
- Када сам све то послала, они су поново све проверили, и послали да ли сам задовољила сва правила како бих учествовала. Било је јако тешко, јер ми је било први пут и јако мали кикс и пропуст, они могу да смање бодовање, или да вас чак дисквалификују. Тако да је то доста трајало, након тога сам слала музику на проверу, тачну минутажу кореографије, и сваки елемент мора да буде заступљен. Судије вас гледају и оцењују по редоследу, јако су ригорзни били, али и професионални. Било је тренутака када сам хтела да одустанем, глава ми је била пуна информација и превише је било стресно, али сам успела - препричава млада уметница.
Субвенције и спонзоре није имала, али је њен таленат надокнадио све.
- Иако сам хтела да одустанем, рекла сам да идем на све или ништа и исплатило се. Презентовала сам Србију, пошто сам се касно пијавила, нисам успела да добијем субвенцију. Жао ми је јер сам морала све о свом трошку, али се опет исплатило и срећна сам и задовољна. Презентовала сам своју земљи и однела победу и то у каквој конкуренцији.
Треме каже да је било, али када је почела музика, тело је само реаговало и тада је сва напетост нестала.
- Пре наступа, престала је трема, ујутру је било такмичење. Чини ми се да није било треме, него инат и бес, као и адреналин. Док сам радила на припремама, видела сам да има доста конкуренције. Било је њих из свих делова света, тако да није било лако. Биле су неке земље, где су баш уиграни, ја сам дошла сама уз подршку родитеља, а они уз тренере. Али када су прозвали моје име, ја сам искорачила, пришла свили и почела је музика. Све бриге су се тада угасиле, али сам радила по телу и мозгу који су реаговали на музику. Након завршетка, почео је велики аплауз. Резултати су били одлични, а са стране се појавило прво место и моје име, а ја сам све време мислила да ће пасти на нижу позицију. Испало је да сам до краја водила, са својим поенима и местом - прича пресрећна Ана.
Уручење медаље
- Након завршетка, почели су да прозивају категорије и дисциплине, а на крају су рекли Ана Вукман, била сма у лепом шоку и, не знам, сада ми је све то као бајка или филм. Пришао ми је и уручио медаљу директор спортске федерације и рекао ми је да је био фантастичан перформанс, као и да сам фантастична и да му је част да ми је уручио медаљу првог места. Морам да кажем, да ми је управо директор федерације дао предлог да ја отворим федерацију за Србију и ја сам посмислила у себи да је то-то, то је оно што ја заправо желим.
Ана има само једну жељу, да Србија добије своју федерацију.
- Будући да сам сада прва, ја бих волела да отворим своју федерацију и да ми имамо нашу канцеларију која заступа ове дисциплине, и која би била заступљена у свету и да ја организујем такмичења за наше земље. На крају, да овај спорт буде признат у Србији, пошто тренуто није - закључује Ана.