Регион на ногама: Аларм у Србији због заразне болести, ВМА забранила посете - Хрватска бележи прве смртне случајеве
Број оболелих од грипа у Србији и региону расте. У Хрватској потврђена два смртна случаја.
Активност грипа у Србији и региону брзо расте, а надлежне здравствене службе упозоравају грађане на појачан ризик од обољевања, посебно међу децом и ризичним групама. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", од 8. до 14. децембра забележено је 11.810 случајева обољења сличних грипу, што је повећање од 36,3% у односу на претходну недељу и чак 75,6% више у поређењу са истим периодом прошле сезоне. Тренд обољевања је растући, са средњим интензитетом клиничке активности грипа, а највећи број оболелих регистрован је у узрасним групама 0–4 године и 5–14 година.
Од почетка сезоне лабораторијски су потврђени случајеви вируса грипа типа А(Х1)пдм09, АХ3, Б и А нетипизирани, са територија Београда, Златиборског, Јужнобанатског, Сремског, Колубарског, Поморавског, Јужнобачког, Топличког, Нишавског, Зајечарског, Мачванског, Севернобачког, Рашког, Браничевског, Западнобачког и Моравичког округа. Поред грипа, регистровано је и 15.691 случај акутних респираторних инфекција, са стопом вишом за 15% у односу на претходну недељу.
Аларм у региону
Ситуација у региону такође алармира, у Хрватској број оболелих од грипа брзо расте, а потврђена су два смртна случаја. Према подацима Хрватског завода за јавно здравство, у последње три недеље број пријављених случајева грипа повећан је са 1.271 на 7.251 недељно, а укупно је од октобра пријављено 14.342 случаја, што је драстичан пораст у односу на прошлу сезону када је у истом периоду било свега 292 случаја. Највећи број заражених је међу децом предшколског и школског узраста, док се хоспитализације и тешки облици болести, укључујући пацијенте на интензивној нези, вишеструко повећавају.
Узрочник грипа је вирус грипа (тип А, Б или Ц).
Вирус се шири капљично када заражена особа кашље, кише или прича.
Може се пренети и додиривањем контаминираних површина (нпр. кваке, столови) па потом додиривањем носа, уста или очију.
Заразност је највећа 1 дан пре појаве симптома и првих 3–4 дана болести, али вирус може бити присутан и дуже.
Особе са грипом могу заразити друге, чак и ако имају благе симптоме или се још не осећају болесно.
Због овога је грип сезонски ризичан, посебно у колективима попут школа, факултета или болница, и зато се препоручује вакцинација и хигијена руку као кључне мере заштите.
Прва забрана посете болесницима од појаве грипа у Србији
У Србији, како би се спречило даље ширење респираторних инфекција, Војномедицинска академија (ВМА) у Београду донела је забрану посета пацијентима на болничком лечењу, што је прва оваква мера од почетка сезоне грипа у земљи. Надлежни апелују на грађане да појачају хигијенске мере, вакцинишу се ако су у ризичној групи и избегавају гужве, посебно у здравственим установама.
Епидемиолози упозоравају да се грип и даље шири широм европског региона, са највишим процентом позитивности међу децом узраста од 5 до 14 година, а доминантан је вирус типа А, укључујући варијанту А(Х3Н2). У најмање 27 европских земаља активност грипа достигла је висок или веома висок ниво, што потврђује да је сезона грипа ове године ранија и интензивнија него претходних година.
