Родитељи без подршке, жене под двоструким теретом, а Европа стари: Зашто ни повећање дечијих додатака не би вратило наталитет? Стручњаци о демографији Србије и Европе
Једанаесто Демографисање, друго по реду уживо, у организацији Друштва демографа Србије, одржано је у Београду.
Тема Нови увиди у изазове родитељства и политике подршке породици – европски и српски контекст окупила је истраживаче, наставнике, доносиоце одлука, медије и ширу заинтересовану јавност са циљем да се анализирају актуелни трендови у популационој политици и изазови родитељства у савременом друштву.
Панелисти су, како је наведено у саопштењу Друштва, били др Кристијан Фидановски, са Бечког института за међународне економске студије, и доц. др Драган Станојевић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Модератор панела био је др Владимир Никитовић, председник Друштва демографа Србије.
-Демографски изазови – између пада фертилитета и старења популације назив је предавања др Кристијана Фидановског, у оквиру ког је он представио европски контекст демографских промена, са нагласком на опадајућу стопу фертилитета и све израженије старење становништва. Фидановски је посебно истакао драматичан пад рађања у источној Европи и растућу разлику између броја умрлих и рођених, померање животних циљева младих и одлагање родитељства, често засновано на нереалним представама о репродуктивном понашању, ограничену ефикасност пронаталистичких мера – уз илустрацију да би повратак стопе укупног фертилитета на ниво "замене генерација" (2,1) у ЕУ са садашњих 1,45 захтевао повећање дечијих додатака за нереалних 250 одсто.
Занимљиво је запажање Фидановског да су досадашње мере у земљама Централне и Источне Европе пре утицале на тајминг рођења него на укупан број деце, док су неке чак имале контраефекте, као у случају смањења учешћа жена на тржишту рада или негативних реакција на очево породиљско одсуство.
Доц. др Драган Станојевић одржао је предавање на тему "Родне и класне димензије родитељства у савременом друштву" и говорио је о историјским променама у усклађивању рада и родитељства. Из његовог излагања могли бисмо да издвојимо то да родне и класне неједнакости подразумевају, између осталог, да се мушкарци радничке класе ређе укључују у активности неге и кућног рада јер су суочени са већом стигмом, да жене радничке класе сносе терет двоструког оптерећења без одговарајућих ресурса и мрежа подршке, док послодавци и радно окружење најчешће не гледају са одобравањем на жене са боље плаћеним пословима када имају улогу примарних родитеља. Најзад, Станојевић је указао на то да припадници средње класе лакше балансирају професионални и породични идентитет захваљујући већим ресурсима и подршци партнера.
Извор: Србија Данас/Телеграф
