Цео свет зна за размере катастрофе у Чернобиљу, али ова стравична нуклеарна несрећа је децењама скривана од очију јавности

Сви знају за Чернобиљску катастрофу из 1986. године, али мало ко зна да је готово три деценије раније Совјетски Савез доживео нуклеарни инцидент који је по размери загађења био застрашујуће сличан. Реч је о Киштимској катастрофи из 1957. године, трагедији која је деценијама била скривана од очију јавности.

Експлозија која је покренула нуклеарни пакао

Катастрофа се догодила 29. септембра 1957. године у нуклеарном постројењу Мајак, близу затвореног града Чељабинск-40 (данас Озјорск). Овај комплекс био је кључни део совјетског програма за производњу нуклеарног оружја.

До експлозије је дошло када је отказао систем за хлађење резервоара са радиоактивним отпадом. У том тренутку, у резервоару се налазило између 70 и 80 тона високо радиоактивног материјала.

Како се температура повећавала, дошло је до хемијске експлозије снаге процењене на 70 до 100 тона ТНТ-а. Експлозија није била нуклеарна, али је била довољно јака да разнесе бетонски поклопац тежак више десетина тона и избаци огромне количине радиоактивних честица у атмосферу.

Радиоактивни облак који је прешао стотине километара

Након експлозије формирао се радиоактивни облак који је захватио област познату као Источно-уралски радиоактивни траг (ЕУРТ). Контаминација се проширила на више од 20.000 квадратних километара, док је директно погођено око 270.000 људи, наводи у својим подацима ИАЕА (Међународна агенција за атомску енергију).

Иако су нека села евакуисана, евакуација је каснила данима, па чак и недељама. Многи становници нису ни знали шта се догодило, већ су наставили да живе у контаминираним подручјима, изложени радијацији.

Хиљаде жртава и дугорочне последице

Тачан број жртава никада није званично утврђен, али процене указују да је најмање 200 људи умрло директно од последица радијације, док су хиљаде касније оболеле од рака и других болести.

Велики број људи био је изложен високим дозама зрачења без икакве заштите. Генетске мутације, деформитети и здравствени проблеми бележени су годинама након катастрофе.

Совјетска тајна која је трајала деценијама

Један од најшокантнијих аспеката ове катастрофе јесте чињеница да је Совјетски Савез деценијама скривао истину. Инцидент није био јавно признат све до краја 1980-их година, када су први подаци почели да излазе на видело.

Западне обавештајне службе имале су одређене индиције, али права размера катастрофе остала је непозната свету више од 30 година.

Колико је Киштим био близу Чернобиља?

Киштимска катастрофа данас се класификује као ниво 6 на ИНЕС скали нуклеарних инцидената, док је Чернобиљ имао максимални ниво 7.

Ипак, по количини ослобођене радијације и територији која је контаминирана, Киштим се сматра једном од најтежих нуклеарних катастрофа у историји, одмах иза Чернобиља и Фукушиме.

Кључна разлика

За разлику од Чернобиља, који је шокирао свет и променио перцепцију нуклеарне енергије, Киштим је био катастрофа без сведока - трагедија која се догодила у тишини и остала скривена иза гвоздене завесе.

Данас, ова несрећа остаје опомена колико опасне могу бити нуклеарне технологије када се занемаре безбедносни стандарди и када истина постане жртва политике.