Катастрофа прекрила Европу радијацијом: Експлозија у нуклеарном реактору отворила врата смрти - детонација јача од 400 Хирошима заувек избрисала град са лица земље

 У 1.23 часа по московском времену експлодирао је реактор број четири нуклеарне електране Чернобиљ у тадашњем Совјетском Савезу, на територији данашње Украјине, изазвавши трагедију чије последице свет осећа и данас.

До катастрофе је дошло током безбедносног теста којим су инжењери покушавали да провере да ли парна турбина може привремено да напаја пумпе за воду у случају нестанка електричне енергије. Слични тестови извођени су и раније, 1982. и 1984. године, али без задовољавајућих резултата.

Током кобне ноћи дошло је до наглог пада снаге реактора готово на нулу, након чега су оператери покушали да га стабилизују користећи забрањену конфигурацију контролних шипки. Иако је тест формално завршен, низ грешака, техничких пропуста и озбиљних конструкционих мана реактора типа РБМК-1000 довео је до неконтролисане реакције.

Уследио је снажан удар, пуцање компоненти, губитак расхладне течности и две разорне експлозије које су разнеле језгро реактора. Пожар који је избио горео је данима, све до 10. маја, док су огромне количине радиоактивног материјала одлазиле у атмосферу и шириле се широм Европе.

У првим сатима након експлозије власти нису схватале размере катастрофе. Ватрогасци су послати да гасе пожар без адекватне заштите, не знајући да су изложени смртоносним дозама радијације. Готово сви припадници првих спасилачких екипа умрли су у наредним данима и седмицама од последица зрачења.

Прва жртва катастрофе био је радник електране Валериј Кодемчук, који је управљао пумпама за воду у тренутку експлозије.

Иако је оближњи град Припјат, у којем су живели радници електране са породицама, евакуисан тек наредног дана, власти су дуго умањивале озбиљност несреће. Око 49.000 становника Припјата напустило је град 27. априла, док је касније уследила евакуација становништва у кругу од 30 километара око електране.

Совјетске власти званично су признале катастрофу тек након што су у Шведској регистровани алармантно високи нивои радијације у нуклеарној електрани Форсмарк, удаљеној око 1.000 километара од Чернобиља. Радиоактивни облаци већ су тада прекрили делове Совјетског Савеза, Скандинавију, централну и југоисточну Европу.

Према проценама Светске здравствене организације, последице катастрофе довеле су до око 30.000 смртних случајева, док је више од седам милиона људи било изложено радијацији. Експлозија је ослободила најмање 400 пута више радиоактивног материјала него атомска бомба бачена на Хирошиму 1945. године.

У санацији катастрофе учествовало је око 600.000 људи, такозваних „ликвидатора“ - војника, пилота, ватрогасаца, научника и добровољаца. Посебно опасан посао био је уклањање радиоактивног материјала са крова реактора и околине, пошто су роботски системи отказивали због екстремног зрачења, па су људи морали ручно да обављају посао.

Како би спречили даље ширење радијације, совјетске власти су хеликоптерима изнад отвореног језгра бацале хиљаде тона песка, бора, олова и глине. Истовремено је започета изградња огромног бетонског „саркофага“ којим је прекривен уништени реактор.

Последњи реактор угашен тек 2000. године

Електрана је делимично наставила рад и након катастрофе, а последњи реактор угашен је тек 2000. године.

Данас, четири деценије касније, Припјат је и даље град духова. Стручњаци процењују да поједини делови зоне неће бити безбедни за живот хиљадама година. У остацима реактора и даље се налази око 135 тона високо радиоактивног материјала, због чега се константно спроводе додатни радови на ојачавању заштитне конструкције.

Ипак, у забрањеној зони последњих година примећено је необично обнављање природе. Без присуства људи повећан је број дивљих животиња попут вукова и медведа, а успешно су се прилагодили и ретки коњи Пржеваљског.

Катастрофа у Чернобиљу остала је симбол људске грешке, немара и опасности које носи нуклеарна енергија када безбедност закаже. Многи историчари сматрају да је управо ова трагедија озбиљно уздрмала поверење грађана у совјетски систем и постала један од догађаја који су убрзали распад Совјетског Савеза.