Срби је упознали у "Потери", али то није једини квиз у ком је учествовала: Ружица у ДЕВЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ обара рекорде, живи у духу светославља и поставља примере младим генерацијама

Магистар техничких наука, Ружица Берић из Шапца, живи у царству порцелана и књига. У пензији је 25 година и дан не може да замисли без читања. Каже да је прочитала три и по хијаде књига чијих се наслова сећа. Због такмичарског духа, учествовала је у више квизова, последња три пута у Потери, где је знањем и шармом освајала и суме и гледаоце, не плашећи се трик питања, пише РТС.

“Она која знам, брзо одговорим, а она која не знам, одмах вичем-даље! Нисам, не збуњује ме то. Учешће у квизу доживљавам као извесну проверу знања, мада има питања и из времена овог савременог, из спорта и филма, и музике посебно стране музике”, каже Ружица Берић из Шапца.

Ружицу је за први квиз пријавила кћерка дугогодишње пријатељице, студенткиња, Алексадра Павловић, која је подржава са истим жаром као и сестра Љубица са којом живи. На снимање их увек вози рођак, а после квиза сваки пут уживају у шетњи и ресторанима Београда.

“Ја сам поносна што моја сестра оствари оно што је најважније, одговори на сва питања и одбрани своја питања, што је исто велика ствар. А сад ово је виша сила што је сустигне трагач. Невероватно колико се сећа датума, догађаја, то је мислим, нешто невероватно. И наравно, то исто морам да кажем, кад идем на путованања, и кад се вратим, више ме испитује и више прича о догађају у тој земљи у којој сам била, него ја која сам била на лицу места,а последица тога што она много чита”, наводи Љубица Берић.

“Читам и савремене писце, то сам рекла и у пријави, класике сам прочитала давно и не читам их више, али се сада лично се одушевљавам ирским писцима и то овим Џозефом О Конором, братом ове Шинејд. И то морам да кажем, црпим енергију у читању црквених књига , односно у тој религиозно литератури , рецимо, владику Николаја сам, малтене све прочитала”, каже Ружица Берић.

Ружица ужива и када дели знање руског и француског језика младима. Воли да кува и храну лепо сервира у порцеланским посудама којима је украшени сваки кутак стана. Неке су из 1910. године.

“Порцелан не купујем ја, купује моја сестра и углавном је остао од бабе од ујне и од мајке, а књига сам куповала и хоћу и то да кажем, имам, то сам на поклон добила из Београда, можда тридесет књига оних првих издања Српске књижевне задруге из 1890”, наводи Ружица Берић.

Научена на свакодневни рад и поштовање традиционалних вредности, Ружица наглашава да су знање и лепо васпитање велико богатство и да ће за квиз пријавити поново идуће године.

Србија Данас/РТС