Србија поново враћа сат: Ево када би ова пракса могла заувек да престане

Идеја о померању сата стара је више од 100 година. Први је предложио новозеландски ентомолог Џорџ Хадсон још 1890-их, како би имао више дневног светла за проучавање инсеката. 

У Великој Британији је 1907. енглески изумитељ Вилијам Вилет објавио памфлет "Расипање дневног светла" и тиме покренуо јавну расправу.

Прва земља која је увела летње рачунање времена била је Немачка 1916. године, у јеку Првог светског рата, како би се уштедело на гориву и енергији. Британија и друге земље убрзо су следиле тај пример. Европска унија је касније стандардизовала промене времена: сат се помера последње недеље у марту и последње недеље у октобру.

Које земље су укинуле померање сата?

Иако многи и даље примењују ову праксу, око две трећине земаља у свету више не помера казаљке.

• Исланд уопште не користи летње рачунање времена због своје географске позиције и великих сезонских разлика у дужини дана.

• Већи део Африке и Азије никада није ни усвојио ову праксу.

• Сједињене Америчке Државе и даље померају сат, али је све више савезних држава које траже да се пракса укине.

У Европској унији, Европска комисија је још 2018. године спровела велику анкету у којој је 85% грађана изразило жељу да се укине сезонско померање сата. Европски парламент је гласао за то 2019. године, али државе чланице нису постигле договор да ли да остану на летњем или зимском времену - па промена није спроведена.

Шпанија поново покреће расправу

Овог октобра, шпански премијер Педро Санчез најавио је да његова земља планира да до 2026. године укине сезонско померање сата и да трајно остане на једном времену. Сличан став деле и Финска и Пољска, које врше притисак на ЕУ да убрза процес.

Европска комисија тренутно припрема студију о утицају укидања померања времена, јер је услов за промену да се већина држава чланица усагласи - да би се избегла "временска фрагментација" тржишта и компликације у саобраћају, трговини и финансијском сектору.

Каква је ситуација у Србији?

У Србији ће зимско рачунање времена почети у ноћи између суботе и недеље, 26. и 27. октобра, када ће се казаљке померити уназад за један сат, са 3:00 на 2:00 часа ујутру. Ова пракса се код нас спроводи већ више од четири деценије - од 1983. године, када је бивша Југославија усвојила систем сезонског померања сата по угледу на многе европске земље.

Од тада, Србија је наставила да усклађује промену времена са остатком Европе, па се сат помера последње недеље у марту (на летње време) и последње недеље у октобру (на зимско време). На тај начин обезбеђено је јединствено рачунање времена, што је важно за саобраћај, трговину и комуникацију са земљама ЕУ.

Иако се у Европској унији већ годинама води расправа о укидању сезонског померања сата, Србија за сада не планира самосталну промену. Одлука о евентуалном укидању у великој мери зависиће од тога какав ће коначан став заузети ЕУ, како би се задржала синхронизација са европским транспортним и економским системом.

Како померање сата утиче на здравље?

Иако добијамо "сат више сна", стручњаци упозоравају да сезонске промене времена ремете природни биоритам и могу имати озбиљне последице:

• Повећан ризик од срчаних проблема - Истраживања Америчке фондације за срце показују да је ризик од срчаног удара 24% већи дан након преласка на летње рачунање времена, док се у јесен тај ризик привремено смањује.

• Повећана раздражљивост и стрес - Недостатак сна активира амигдалу, центар за емоције у мозгу, што може изазвати нервозу, анксиозност и пад концентрације.

• Сезонски афективни поремећај (САД) - Краћи дани и мањак сунчеве светлости могу погоршати симптоме сезонске депресије.

• Поремећаји сна и изолација - Многи људи осећају већу исцрпљеност, а мањак дневне светлости утиче и на расположење и социјалну активност.

Како се лакше прилагодити промени времена?

Стручњаци саветују следеће кораке како би прелазак на зимско рачунање времена прошао што лакше:

• излагање природном светлу чим се пробудите,

• избегавање кофеина у касним поподневним сатима,

• квалитетан сан у данима који претходе промени времена,

• кратко поподневно спавање (до 60 минута) најкасније шест сати пре планираног одласка у кревет.

Укратко

• Сат се враћа уназад 27. октобра у 2:00

• Пракса траје више од 100 година и потиче из ратних и енергетских разлога

• Исланд и бројне земље ван Европе више не померају сат

• ЕУ планира, али још није успела да укине сезонску промену времена

• Промена времена утиче на сан, расположење и здравље срца

Иако померање сата доноси привидну "добит" од једног додатног сата сна, дебата о његовом укидању никада није била снажнија. Следећих година одлука ЕУ могла би трајно да промени начин на који рачунамо време.

Србија Данас/Тамара Бирешић