Srbija ponovo vraća sat: Evo kada bi ova praksa mogla zauvek da prestane

Ideja o pomeranju sata stara je više od 100 godina. Prvi je predložio novozelandski entomolog Džordž Hadson još 1890-ih, kako bi imao više dnevnog svetla za proučavanje insekata. 

U Velikoj Britaniji je 1907. engleski izumitelj Vilijam Vilet objavio pamflet "Rasipanje dnevnog svetla" i time pokrenuo javnu raspravu.

Prva zemlja koja je uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata, kako bi se uštedelo na gorivu i energiji. Britanija i druge zemlje ubrzo su sledile taj primer. Evropska unija je kasnije standardizovala promene vremena: sat se pomera poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.

Koje zemlje su ukinule pomeranje sata?

Iako mnogi i dalje primenjuju ovu praksu, oko dve trećine zemalja u svetu više ne pomera kazaljke.

• Island uopšte ne koristi letnje računanje vremena zbog svoje geografske pozicije i velikih sezonskih razlika u dužini dana.

• Veći deo Afrike i Azije nikada nije ni usvojio ovu praksu.

• Sjedinjene Američke Države i dalje pomeraju sat, ali je sve više saveznih država koje traže da se praksa ukine.

U Evropskoj uniji, Evropska komisija je još 2018. godine sprovela veliku anketu u kojoj je 85% građana izrazilo želju da se ukine sezonsko pomeranje sata. Evropski parlament je glasao za to 2019. godine, ali države članice nisu postigle dogovor da li da ostanu na letnjem ili zimskom vremenu - pa promena nije sprovedena.

Španija ponovo pokreće raspravu

Ovog oktobra, španski premijer Pedro Sančez najavio je da njegova zemlja planira da do 2026. godine ukine sezonsko pomeranje sata i da trajno ostane na jednom vremenu. Sličan stav dele i Finska i Poljska, koje vrše pritisak na EU da ubrza proces.

Evropska komisija trenutno priprema studiju o uticaju ukidanja pomeranja vremena, jer je uslov za promenu da se većina država članica usaglasi - da bi se izbegla "vremenska fragmentacija" tržišta i komplikacije u saobraćaju, trgovini i finansijskom sektoru.

Kakva je situacija u Srbiji?

U Srbiji će zimsko računanje vremena početi u noći između subote i nedelje, 26. i 27. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti unazad za jedan sat, sa 3:00 na 2:00 časa ujutru. Ova praksa se kod nas sprovodi već više od četiri decenije - od 1983. godine, kada je bivša Jugoslavija usvojila sistem sezonskog pomeranja sata po ugledu na mnoge evropske zemlje.

Od tada, Srbija je nastavila da usklađuje promenu vremena sa ostatkom Evrope, pa se sat pomera poslednje nedelje u martu (na letnje vreme) i poslednje nedelje u oktobru (na zimsko vreme). Na taj način obezbeđeno je jedinstveno računanje vremena, što je važno za saobraćaj, trgovinu i komunikaciju sa zemljama EU.

Iako se u Evropskoj uniji već godinama vodi rasprava o ukidanju sezonskog pomeranja sata, Srbija za sada ne planira samostalnu promenu. Odluka o eventualnom ukidanju u velikoj meri zavisiće od toga kakav će konačan stav zauzeti EU, kako bi se zadržala sinhronizacija sa evropskim transportnim i ekonomskim sistemom.

Kako pomeranje sata utiče na zdravlje?

Iako dobijamo "sat više sna", stručnjaci upozoravaju da sezonske promene vremena remete prirodni bioritam i mogu imati ozbiljne posledice:

• Povećan rizik od srčanih problema - Istraživanja Američke fondacije za srce pokazuju da je rizik od srčanog udara 24% veći dan nakon prelaska na letnje računanje vremena, dok se u jesen taj rizik privremeno smanjuje.

• Povećana razdražljivost i stres - Nedostatak sna aktivira amigdalu, centar za emocije u mozgu, što može izazvati nervozu, anksioznost i pad koncentracije.

• Sezonski afektivni poremećaj (SAD) - Kraći dani i manjak sunčeve svetlosti mogu pogoršati simptome sezonske depresije.

• Poremećaji sna i izolacija - Mnogi ljudi osećaju veću iscrpljenost, a manjak dnevne svetlosti utiče i na raspoloženje i socijalnu aktivnost.

Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?

Stručnjaci savetuju sledeće korake kako bi prelazak na zimsko računanje vremena prošao što lakše:

• izlaganje prirodnom svetlu čim se probudite,

• izbegavanje kofeina u kasnim popodnevnim satima,

• kvalitetan san u danima koji prethode promeni vremena,

• kratko popodnevno spavanje (do 60 minuta) najkasnije šest sati pre planiranog odlaska u krevet.

Ukratko

• Sat se vraća unazad 27. oktobra u 2:00

• Praksa traje više od 100 godina i potiče iz ratnih i energetskih razloga

• Island i brojne zemlje van Evrope više ne pomeraju sat

• EU planira, ali još nije uspela da ukine sezonsku promenu vremena

• Promena vremena utiče na san, raspoloženje i zdravlje srca

Iako pomeranje sata donosi prividnu "dobit" od jednog dodatnog sata sna, debatа o njegovom ukidanju nikada nije bila snažnija. Sledećih godina odluka EU mogla bi trajno da promeni način na koji računamo vreme.

Srbija Danas/Tamara Birešić