Шта се дешавало у претходних 72 сата?! Откривено како је текла ПРИПРЕМА утакмице која је расплакала Србију! Финци су уз помоћ ОВОГА дошли до савршене тактике против Пешићевих пулена
Кошаркаши Србије доживели су шокантан пораз на Евробаскету, испавши у осмини финала од Финске. На другом Европском првенству заредом, тим Светислава Пешића није успео да превазиђе прву елиминациону рунду, иако је наступио са најјачим саставом и у улози главног фаворита.
Свет спорта се полако, али неумољиво мења. Док смо навикли да победу доносе таленат, искуство и физичка спремност, нова ера доноси алате који мењају правила игре - дословно. Вештачка интелигенција више није само научно-фантастични концепт, већ се полако уводи у свакодневницу најважнијих такмичења, од праћења статистике до креирања тактика.
Европско првенство у кошарци 2025. године показало је колико ова промена може бити драматична - и то не у некој далекој будућности, већ на конкретном примеру када је репрезентација Финске, користећи АИ у припреми утакмица, успела да елиминише једног од фаворита турнира - кошаркашку репрезентацију Србије.
Да, добро сте чули.
Кошаркашка репрезентација Србије завршила је наступ на Европском првенству у кошарци у Риги неочекивано рано - поразом од Финске резултатом 92:86 у осмини финала.
Док су многи овај дуел видели као рутински пролаз Србије у четвртфинале, управо је потцењивање скандинавске селекције вероватно постало кобно. Међутим, оно што је додатно привукло пажњу јесте чињеница да су Финци у припреми утакмице користили - вештачку интелигенцију.
Тактика вођена алгоритмима
Како је још у најави овог меча након укључења у студио РТС-а (одмах након пораза од Турске) открио чувени српски коментатор Слободан Шаренац, Финска има у свом стручном штабу асистента чија је кључна улога анализа противника кроз напредне алате вештачке интелигенције. Софтвер на основу огромне базе података прати навике играча, најчешће акције, учесталост шута у одређеним ситуацијама, па чак и обрасце кретања у одбрани.
На основу тих алгоритама израђује се тактички план за селектора Ласи Туовија, који потом одлучује на који начин (и да ли ће уопште размотрити савет АИ) да распореди играче и искористи слабости ривала.
У мечу против Србије, управо се то показало пресудним - Финска је препознала проблем "орлова" у скоку, искористила пад концентрације у трећој четвртини и рутински реализовала предност у завршници.
Иако није нужно да је управо примена напредних технологија пресудила исход утакмице која је синоћ добрано расплакала вероватно већи део Србије, чињеница да се такви алати све више користе у спорту свакако забрињава.
Улазак технологије у припрему и анализу тактика, чак и у колективне спортове попут кошарке, показује да традиционални квалитет и искуство више сами по себи можда нису довољни. Ово полако али сигурно мења (или ће тек променити) динамику такмичења и отвара питања о будућности игре, јер тимови који се не прилагоде овим иновацијама могу ускоро бити у озбиљној неповољној позицији.
Ново доба спорта
Комбинација кошаркашке дисциплине и савремених технолошких решења помогла је Финцима да дођу до историјске победе. Србија је, и поред бриљантне партије Николе Јокића (33 поена), била немоћна да пронађе одговор на тактичку прецизност ривала у овом мечу.
Да напоменемо, ово свакако није главни разлог пораза Србије од Финске. Пораз је резултат комбинације више фактора на терену и ван њега - од моменталне форме играча, тактичких одлука, концентрације и реализације у кључним тренуцима меча. Такође, репрезентација Србије је била и ослабљена неиграњем капитена Богдана Богдановића, који је од велике важности за овај тим. Његово одсуство је било погубно за "орлове".
Додатно, селектор Светислав Пешић открио је на конференцији за медије након утакмице и да је вирус ушао у екипу у претходним данима, што можда објашњава и слабији говор тела наших репрезентативаца на овом мечу и мањак агресивности. Селектор је такође истакао у разговору са новинарима синоћ да наши репрезентативци ипак нису били ни физички добро припремљени.
Много је разлога и фактора због којих Србија можда није изгледала онако како смо сви очекивали на терену. Међутим, све то никако не умањује победу Финске која је тактички савршено припремила овај меч и одиграла.
Сусрет двеју репрезентација и осврт на начин припреме селектора репрезентације Финске поставља и шире питање - да ли вештачка интелигенција постаје нова граница у спорту? Ако се показало да може да помогне једној селекцији да елиминише првог фаворита за освајање првенства, јасно је да ће у годинама које долазе технологија играти све већу улогу и у колективним спортовима.
ФИБА и Гениус Спортс склопили стратешко партнерство до 2035. године
Међународна кошаркашка федерација (ФИБА) и компанија Гениус Спортс договориле су дугорочно стратешко партнерство које ће трајати од 2025. до 2035. године. Циљ овог партнерства је увођење напредних АИ технологија у кошарку, чиме ће се унапредити аналитика, праћење играча, судијско одлучивање и искуство гледалаца.
Кроз платформу GeniusIQ, која је први пут примењена на ФИБА У19 Светском првенству у Лозани 2025. године, имплементиране су технологије као што су оптичко праћење играча у реалном времену, обогаћени преноси и напредна аналитика за тренере и играче.
Овај корак представља значајан искорак у дигиталној трансформацији кошарке, омогућавајући савезима и националним федерацијама приступ врхунским алатима за анализу и развој, као и нове могућности за ангажовање публике и генерисање прихода.
Финска репрезентација је ово очигледно оберучке прихватила, искористила и спровела у припремама утакмица.
Разочарање и лекција
За тим Светислава Пешића остаје горак укус и питање да ли је потцењивање Финске и ослањање на индивидуални квалитет било погубно. С друге стране, северњачка репрезентација показала је да улагање у знање и иновације може донети резултате који превазилазе очекивања.
Једно је сигурно - пораз од Финске није само спортски неуспех, већ и упозорење да је кошарка ушла у ново доба у коме о победи не одлучују само таленат и искуство, већ и паметно коришћење технологије.
Пораз Србије од Финске можда ће остати упамћен као спортски шок, али права порука лежи дубље - свет се мења, а са њим и правила игре. Технологија више није споредни додатак, већ постаје неизоставан фактор који може одлучити победу или пораз. Тимови који је занемаре ризикују да заостану, док они који је паметно интегришу могу да створе нову предност. Кошарка, као и многи други колективни спортови, улази у еру у којој знање, анализа и алгоритми постају једнако важни колико и таленат и искуство. Једна утакмица, једна победа или пораз, али лекција за будућност је јасна - будућност спорта је технолошка.