"Terali su ga da radi sklekove, gurali mu glavu u WC šolju" Jeziva ispovest o nasilju u srpskom zatvoru
Jedna ispovest sa društvenih mreža pokrenula je burne reakcije nakon što je muškarac opisao šta je, prema njegovim rečima, njegov brat od tetke preživeo tokom šestomesečnog boravka u jednom okružnom zatvoru u Srbiji.
Kako je naveo, reč je o „opuštenijem“ zatvoru, daleko od slika koje ljudi najčešće imaju kada pomisle na velike kazneno-popravne ustanove. Ipak, prvi dani su, kako tvrdi, bili najteži.
Posebno je potresan deo ispovesti u kom opisuje navodno zlostavljanje jednog mladog zatvorenika, koji je, kako kaže, bio na meti drugih zbog svog izgleda i ponašanja.
- Okomili su se na jednog mladića od oko 20 godina, koji je bio blago isfeminiziran. Tukli su ga, maltretirali, terali po ceo dan da radi sklekove i gurali mu glavu u WC šolju - navodi se u ispovesti.
Prema rečima autora objave, najstrašnije je bilo to što, kako tvrdi, niko od nadležnih nije reagovao na maltretiranje. On navodi da su se zatvorenici žalili čuvarima zbog krađa, tuča i ponižavanja, ali da su dobijali odgovore koji su ukazivali na potpuno odsustvo reakcije.
- Pričao mi je da mu je to bio najteži period i da ne bi svako mogao to da izdrži - piše u objavi.
Autor tvrdi da njegov rođak nije bio česta meta napada, najviše zbog svoje fizičke građe, ali da je, uprkos tome, živeo u stalnom strahu. Kako kaže, nije se plašio samo kazne ili čuvara, već mogućnosti da neko od zatvorenika ima sakriven žilet ili drugi oštar predmet.
- Nije smeo da reaguje kako bi možda napolju reagovao, jer nikad ne znaš šta neko može da sakrije kod sebe“, prepričava autor.
Posle prve nedelje, njegov rođak je premešten u manju ćeliju sa još trojicom zatvorenika. Tada se, kako navodi, situacija značajno promenila. Dane su provodili igrajući karte i šah, rešavajući ukrštene reči, čitajući knjige i trenirajući.
- Kasnije mu je već bila bleja. Po ceo dan su se kartali, igrali šah, čitali i trenirali. Hrana je bila loša, ali su im porodice slale pakete, pa su se snalazili“ - piše u ispovesti.
Ipak, najjači utisak ostavio je upravo opis prvih dana i nasilja nad mladićem koji je, prema rečima autora, bio izdvojen kao „lakša meta“.
Ova ispovest otvorila je pitanje uslova u zatvorima, odnosa prema novim zatvorenicima, ali i zaštite onih koji su fizički, psihički ili socijalno ranjiviji. Iako se radi o ličnoj ispovesti čiji navodi nisu zvanično potvrđeni, ona je izazvala brojne komentare korisnika koji su naveli da zatvor „nije film“, ali da nasilje, strah i ponižavanje i te kako mogu biti deo stvarnosti iza rešetaka.
Autor je na kraju naveo da je njegov rođak, uprkos svemu, kasnije govorio da mu je zatvor „na neki način koristio“ jer ga je, kako kaže, naterao da se smiri i promeni životni pravac.
„Kaže da mu je zatvor bio koristan da se malo smiri, jer je pre toga bio na lošem putu. Samo je bilo pitanje vremena kada bi upao u još veći problem“, zaključuje se u ispovesti.
