Топлотни талас у пуној снази, али иза хоризонта спрема се нешто сасвим друго: РХМЗ упозорава, почиње вечерас и уследиће нагли преокрет који би могао да погоди цео регион

Ваздух постаје све тежи, а асфалт пуца под ногама - Србија улази у најопаснији период лета до сада! Метеоролози су управо објавили најновије упозорење, а оно што нас чека наредних дана никако није безазлено, већ од понедељка следи нагли преокрет који би могао да погоди цео регион.

Након неколико дана пријатнијег времена, лето показује зубе - Србија улази у нови топлотни талас, који ће кулминирати средином наредне седмице, посебно у јужним и источним крајевима земље.

Данас сунчано и све топлије

Према најави Републичког хидрометеоролошког завода, данас нас очекује претежно сунчано и топлије време, уз максималну температуру од 30 до 33 степена.

Током поподнева на истоку Србије, уз локални развој облачности, понегде се може очекивати краткотрајна киша, док ће у другом делу ноћи ка недељи у Војводини и Подрињу бити локалних пљускова праћених грмљавином.

Од понедељка поново пакао

РХМЗ упозорава да нас од понедељка до петка очекује нови топлотни талас, најизраженији на југу и истоку Србије, где ће температуре ићи и до 40 степени.

У Војводини и западним крајевима Србије у уторак и среду очекује се мањи пад температуре, али ће и даље бити вруће, са вредностима од 32 до 35 степени.

Када стиже освежење?

Према прогнозама метеоролога, право освежење са локалним пљусковима и грмљавином очекује се тек од наредног викенда.

До тада, саветује се опрез, избегавање боравка на сунцу у најтоплијем делу дана и унос веће количине течности.

Да ли Србију до краја лета очекује веће невреме и појава суперћелијске олује попут оне из 2023. године, прочитајте у нашој одвојеној вести кликом ОВДЕ.

И док нас следеће седмице очекује нови топлотни талас са температурама и до 40 степени, стручњаци упозоравају да овакво време додатно погоршава већ озбиљну сушу у Србији јер кише није било довољно да нахране исцрпљено земљиште и угрожене речне токове - посебно су на удару мале реке попут Колубаре, Јадра, Топлице и горњих токова Западне и Јужне Мораве које су на ивици исушивања, а из Републичког хидрометеоролошког завода поручују да би право освежење могло да стигне тек крајем месеца, али да ни тада нећемо добити падавине које би могле значајно да поправе хидролошку слику ако не добијемо јесењу кишу од барем 100 до 200 литара по квадрату.

Реке пресушују, најгоре тек долази уколико не буде веће кише

Хидролошка ситуација у Србији је изузетно лоша, а посебно су угрожене мале реке као што су Колубара, Јадар, Топлица, као и горњи токови Западне и Јужне Мораве. Хидролог Јелена Јеринић за РТС упозорава да се стање погоршава из дана у дан, а да би се ситуација нормализовала, потребно је између 100 и 200 литара кише по квадратном метру – и то не било какве, већ јесење, равномерне и упијајуће падавине.

- Нама је потребна киша која натапа - да се прво попуни земљишни резервоар, а тек онда да се стабилизују реке - упозорава Јеринићева и додаје да најављене падавине нису довољне да зауставе сушу.

Сушни период се наставља, а попис критичних река расте

Упркос најавама о могућим пљусковима у наредним данима, дужи сушни период се наставља, па се очекује да ће се списак река са критичним протоком ширити из дана у дан. Високе температуре додатно погоршавају стање, посебно на мањим водотоковима који су већ сада на минимуму или потпуно исушени.

Једина добра вест: Дунав, Сава и Тиса коначно расту

Ипак, има и мало олакшања - према речима стручњака, захваљујући обилним падавинама које су пале на Алпима и узводним деловима слива, Дунав, Сава и Тиса бележе раст, и од пре пар дана су пловне целим својим током.

То је ретка позитивна вест у тренутној сушној ситуацији, али стручњаци упозоравају да не сме да нас завара. Опште хидролошко стање остаје врло неповољно.

Хидролошко упозорење РХМЗ

На Сави код Сремске Митровице и Шапца водостаји ће се наредних дана кретати око и нешто испод ниских пловидбених нивоа.

На Колубари са притокама, на Јадру, на Млави, као и на горњим токовима Западне и Јужне Мораве са притокама протицаји су се приближили минималним средње месечним вредностима 95%-не обезбеђености (биолошком минимуму).