HAOS NA NEBU
Razaranje vidljivo i iz svemira: Superćelijska oluja koja ostavlja za sobom pustoš prešla više od 1.000 kilometara i obrušila se na Srbiju
Srbija na udaru najjačeg sistema u istoriji.
Nad Srbijom se nadvila najrazornija superćelijska oluja koja je ikada pogodila ovaj deo Evrope. Grad veličine teniske loptice, vetar koji je nosio krovove i prizori razaranja vidljivi čak i iz svemira.
Danas, dve godine kasnije, meteorolozi upozoravaju: uslovi za novu superćeliju već postoje.
Superćelije iz 2023. mogle bi se ponoviti ovog leta
Pre dve godine u ovo vreme, tačnije 13. jula 2023. godine, superćelijska oluja formirana u Sloveniji prešla je preko Hrvatske, jugozapadne Mađarske i severne Srbije, u još jednom svom jeku zahvativši i Vrbas. Tamo je imala najjači intenzitet, praćena krupnim gradom i orkanskim vetrom - razaranja su se jasno videla i na satelitskim snimcima.
Ova je superćelija postala najdugovečnija dokumentovana u Evropi, prešavši više od 1.200 kilometara tokom više od 12 sati, sa masivnim i dubokim mezociklonom i radarom koji je pokazao reflektivnost preko 72 dBZ.
Šta znači reflektivnost preko 72 dBZ?
Radar za praćenje padavina koristi meru koja se zove dBZ (decibel Z) da izrazi intenzitet padavina, odnosno koliko se radarskog signala odbija od čestica u oblaku (kišnih kapi, leda, snega, grada).
-
Što je veći broj u dBZ, to je jača padavina i veće su čestice u oblaku (npr. grad).
-
Vrednosti preko 60 dBZ ukazuju na izuzetno jake padavine, a sve preko 70 dBZ je vrlo retko i uglavnom znači da je prisutan ekstremno krupan grad (često prečnika većeg od 5 cm).
Posebno na teritoriji Srbije, ova oluja bila je primer najbolje organizovane strukture, sa rotorima koji su je činili gotovo mini-uraganom unutar meteorološkog sistema.
Šta nas čeka do kraja leta 2025.?
Prema meteorolozima, Srbija ulazi u period kada su superćelijske oluje sve više moguće i prilično verovatne. Profesor dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta ukazuje da će ovakve ekstremne pojave postajati redovnije - gotovo svake godine neki deo zemlje biće zahvaćen snažnim grmljavinskim olujama sa vetrovima do 180 km/h i krupnim gradom.
Kako je izledala superćelija iznad Vrbasa te 2023. godine pogledajte klikom OVDE.
Podršku ovome pruža i studija iz marta 2025. prema kojoj bi u centralnoj i istočnoj Evropi mogao uslediti porast broja superćelija u narednim decenijama, za oko 11 % po sezoni kao posledica klimatskih promena.
Štaviše, već u ovom trenutku RHMZ i EUMETSAT izdaju upozorenja za područje zapadne Srbije, a meteorolozi prate frontove koji donose nestabilnost i jake temperaturne razlike.
Da li smo bezbedni do kraja leta?
Istina je - niko to sa sigurnošću ne može reći. Ako nas je prošlogodišnja superćelija nečemu naučila, to je da se najrazornije oluje ne najavljuju glasno, već stižu tiho - i ostavljaju pustoš.
Iako je teško precizno prognozirati kada će nova superćelijska oluja pogoditi Srbiju, meteorološki uslovi za njen nastanak su već tu. Najkritičniji period je kraj jula i prva polovina avgusta, kada su temperaturne razlike, vlaga i vetrovi na višim nivoima atmosfere najpogodniji za nastanak ovakvih sistema.
Sve ovo može dovesti do eksplozivnog razvoja nevremena - i to u samo nekoliko sati. Nije pitanje da li će se desiti, već kada i gde će udariti. A kada se to dogodi, biće kasno za pripreme.
