ТУЖАН КРАЈ РИБАРА ОЛИЈА: Финског орла убила струја у Грделичкој клисури (ФОТО)
Фински орнитолози обавестили су у понедељак 16. новембра српске колеге да је орао рибар вероватно страдао код села Боћевица надомак Лесковца
Десетогодишњи орао рибар, пореклом из Финске, страдао је од струјног удара на прузи Београд-Скопље у Греличкој клисури, саопштило је данас Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (DZPPS). Рибар је угрожена врста који се у Србији не гнезди готово 100 година, док јединке из северних популација нашу државу прелећу два пута годиње када се селе.
Код Јовановића из Тополе сове су кућни љубимци: На Драгановом тавану уселио се један пар и излегао младе (ФОТО)
МАРИЈИН КОРОНА ДНЕВНИК! Детаљно описала БОРБУ: Покидала сам мишиће од сувог кашља, повраћала сам од болова...
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЈЕЛЕНИНИХ БЛИЗНАКИЊА ЈЕ 22 ДАНА! Доктор рекао: Нисам мађионичар, али покушаћу да их спасим
Фински орнитолози обавестили су у понедељак 16. новембра српске колеге да је орао рибар, обележен сателитским одашиљачем, вероватно страдао код села Боћевица надомак Лесковца.
Финци су се забринули када су приметили да сателитски одашиљаш три дана шаље сигнал са једног места, што је указивало да се орао не помера и да је у невољи. Информације о кретању и задржавању птице доставили су колегама из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије како би што пре проверили шта се дешава са орлом.
Слободан Марковић, орнитолог из DZPPS, изашао је на терен у нади да овај случај неће бити придодат црној статистици страдања птица на овим просторима.
- ГПС позиција коју сам од колега добио била је на самој међународној прузи Коридора 10 Београд-Скопље-Солун која се налази између Јужне Мораве и села Боћевица. Када сам дошао на лице места, на жалост, могао сам да констатујем да је птица мртва. Леш који је био испод далековода, положај и промене на телу указивале су на то да је птица страдала од стујног удара контакне мреже пруге. Орао није имао шанси против струје јачина 25.000 волти - појашњава Марковић.
Настрадали орао рибар први пут је био у рукама стручњака за птице када су га, као јединог младунца у гнезду, 26. јула 2010. обележили металним прстеном у месту Тервола, на северу Финске. Наредних година редовно се гнездио недалеко од места излегања, у јесен одлазио у Африку и на пролеће се враћао у постојбину. Од излегања до тренутка угинућа овај светски путник 10 пута је ишао до Африке и назад и успешно савладавао многе изазове и опасности.
Финци су страдалог орла назвали Оли (Olli) по финском орнитологу Olli-Pekka Карлину, који је заједно са орнитологом Matti Suopajärvi-jem птицу обележио сателитским одашиљачем 1. августа ове године. Оли је као зрела птица добио сателитску телеметрију у оквиру студије мапирања и процене утицаја ветропаркова на живону средину, на подручју где се планира њихова изградња.
Ове јесени Оли је сеобу започео 13. септембра и током 59 дана прелетео је укупно 4.613 км, од места Mustajärvi у Финској до Боћевице у Србији. Орао је летео кроз 9 земаља: Финску, Русију, Белорусију, Украјину, Румунију, Бугарску, Грчку, Северну Македонију и Србију. Најдуже се задржао у Украјини где је чак 20 дана ловио, одмарао се и припремао за наставак сеобе.
Милан Ружић, извршни директор DZPPS, каже да је необично то што је, уместо да лети на југ на Турској и Блиском Истоку, орао из јужне Бугарске кренуо на запад, а потом из Ђевђелије окренуо ка северу и тако дошао до Грделичке клисуре.
- Коридори којима се птице крећу нису безбедни и ми људи имамо одговорност да то стање променимо на боље. Милиони небезбедних стубова за пренос електричне енергије вребају нове жртве. Зато смо са колегама из 7 држава, уз финансијску помоћ Европске комисије, покренули пројекат "ЛИФЕ Данубе Фрее Sky" koji има за циљ спречавања страдања птица на далеководима уз коришћење најновијих знања и техничких решења - казао је Ружић.
Орао рибар је птица која има космополитско распрострањење - среће се на свим континентима, изузев Антарктика.
Основна храна су му рибе које лови обрушавањем и зарањањем у воду.
Рибари бирају водена станишта богата рибом. Најчешће су то слатководна језера.
Велика гнезда граде на врху крошњи старих стабала.
У природи орлови рибари живе до 30 година, показују подаци светских центара за прстеновање птица.
Рибар у Србији има статус строго заштићене врсте.