У четвртак увече нам стиже "Кирк" четврте категорије у својој пуној снази - Погледајте који делови земље су најугроженији!
Ове године јачина урагана Кирк је из четврте категорије, па је његово деловање много интензивније!
Циклонска струјања ваздуха, која са својим ураганима и олујама значајно утичу на све аспекте живота, у последњих неколико дана доживљавају своје максимално деловање.
Са западне стране Атлантика већ је деловао ураган Хелена, а тренутно Милтон изазива катастрофу у зони Флориде. Изнимно јаки удари ветра и обиље падавина изазивају катастрофалне последице. Ове метеоролошке појаве, иако мало мањег интензитета, нису заобишле ни источни део Атлантика. Под ударом урагана Кирк нашла се западна Европа, а последице ће осетити и други делови Старог континента.
С обзиром на актуелна дешавања у Босни и Херцеговини и катастрофалне последице поплава са људским жртвама, јасно је да се поставља питање у којем обиму ураган Кирк може утицати на поремећаје у атмосфери, количини падавина и новим потенцијалним поплавама у овом географском простору. Југоисточна Европа се налази релативно далеко од обала Атлантика, али то за велике покрете ваздушних маса не представља велики пут.
Ваздушни фронт урагана Кирк који је снагом прешао у олују, у четвртак на петак ће доћи у западне делове овог географског простора. Први удари ветра осетиће се у Словенији, а кумулуси ће донети падавине. У Љубљани се очекује до 13 литара кише, а у Загребу 12 литара по квадратном метру. Утицај ветра осетиће се и на приобаљу Јадрана, изнад којег већ дужи период доминира нестабилно време. Тако ће Ријека имати већу количину падавина која ће опадати крећући се ка југу Далмације, те ће Сплит имати мању количину кише. Овоме се јасно треба додати и јаки удари ветра који доносе значајну дестабилизацију времена.
Управо ће зрачна фронта коју условљава ураган Кирк бити узрок падавина и у приобаљу Црне Горе. Лука Бар ће имати већу количину падавина која се смањује ка унутрашњости до Подгорице. У Босни и Херцеговини се не очекује већа дестабилизација времена. Нешто више падавина имаће јужни делови, док северни део БиХ, као и Славонија, неће имати веће проблеме јер ће их фронта заобићи. Слично је и са осталим деловима југоисточне Европе, где ураган Кирк неће оставити значајан траг. Јужна Србија, Грчка и простор Северне Македоније биће поштеђени деловања Кирка и његове фронте.
Ипак, класично јесење време може се констатовати. Актуелни циклон неће оставити превелике трагове нити узроковати значајније проблеме у овом делу континента. Пљусковите кише у неким крајевима, као и јачи ветар због зрачне фронте, биће део класичног јесењег времена. Једине проблеме могао би осетити приобални појас који је већ засићен падавинама. Битно је истаћи да неће доћи до значајнијих проблема са аспекта водостаја река нити потенцијалних поплава великог интензитета.
Тренутно се налазимо у периоду циклонског деловања, али је јасно да се урагани везују за тропска подручја. Са порастом географске ширине њихов интензитет слаби и немају могућност разарачког деловања као што га имају у зонама много ближим екватору. Чињеница да се морска површина спорије загрева, али и спорије хлади, изазива дисбаланс у зрачном притиску. Управо је то разлог настанка циклонских струјања која су последица пада зрачног притиска. Много већи проблем у Европи изазвао је циклон Борис који је прошао старим континентом средином прошлог месеца. Ураган Кирк ће највеће трагове оставити у деловима западне Европе, као и у низијским просторима централног дела континента.
Ураган Кирк се изнад Атлантика јавља сваких шест година и занимљиво је да је овогодишњи много јачи од два претходна. Године 2012. његова јачина била је друге категорије, а 2018. године осетио се само као тропска олуја у овом периоду године. Уопште није ни дошао до Европе нити значајно утицао на временске прилике изнад ње. Ове године јачина урагана Кирк је из четврте категорије, те је његово деловање много интензивније.
У зони од 15 до 17 паралеле, близу северозападне обале Африке, налазе се Капвердски отоци. Управо ту је дошло до појаве циклонске депресије крајем прошлог месеца, где су забележене олује и обиље падавина. Већ наредног дана у Кирку је забележено "циклонско око" као језгро настанка урагана. Три дана након тога, ураган Кирк је доживео свој максимум. Ветрови у њему су се кретали брзином до 230 км/х, а велика количина водене паре изазивала је обиље падавина. Када је прешао 30. паралелу на северу, ураган Кирк је ушао у зону хладнијих вода, те се његова јачина значајно смањила.
Кирк се кретао ка северу све до Азорских отока. Изнад њих, као и Бермудских отока у Карибима, овај ураган је био изузетно снажан. Већ од 7. октобра ураган Кирк је ушао у вантропске делове и завршио своју транзицију у олују. Од тада пратимо његово кретање ка североистоку и Европи. На удару се прво нашао Португал, где је олуја у среду "чупала" стабла, а више од 300.000 домаћинстава остало без струје. Највише је погођен северни део државе и лука Порто. Проблем су били и таласи који су достизали висину до седам метара. Слично је прошла и северозападна обала Шпаније уз Бискајски залив. Тамо су се пријављивали прекиди на бројним путевима због појаве клизишта узрокованих обиљем падавина. Ветар је достизао брзину до 140 км/х и правио проблеме за аеродром Билбао и распоред летова у њему.
Извор: Србија Данас/Ал Jazeera
