U četvrtak uveče nam stiže "Kirk" četvrte kategorije u svojoj punoj snazi - Pogledajte koji delovi zemlje su najugroženiji!

Ciklonska strujanja vazduha, koja sa svojim uraganima i olujama značajno utiču na sve aspekte života, u poslednjih nekoliko dana doživljavaju svoje maksimalno delovanje. 

Sa zapadne strane Atlantika već je delovao uragan Helena, a trenutno Milton izaziva katastrofu u zoni Floride. Iznimno jaki udari vetra i obilje padavina izazivaju katastrofalne posledice. Ove meteorološke pojave, iako malo manjeg intenziteta, nisu zaobišle ni istočni deo Atlantika. Pod udarom uragana Kirk našla se zapadna Evropa, a posledice će osetiti i drugi delovi Starog kontinenta.

S obzirom na aktuelna dešavanja u Bosni i Hercegovini i katastrofalne posledice poplava sa ljudskim žrtvama, jasno je da se postavlja pitanje u kojem obimu uragan Kirk može uticati na poremećaje u atmosferi, količini padavina i novim potencijalnim poplavama u ovom geografskom prostoru. Jugoistočna Evropa se nalazi relativno daleko od obala Atlantika, ali to za velike pokrete vazdušnih masa ne predstavlja veliki put.

Vazdušni front uragana Kirk koji je snagom prešao u oluju, u četvrtak na petak će doći u zapadne delove ovog geografskog prostora. Prvi udari vetra osetiće se u Sloveniji, a kumulusi će doneti padavine. U Ljubljani se očekuje do 13 litara kiše, a u Zagrebu 12 litara po kvadratnom metru. Uticaj vetra osetiće se i na priobalju Jadrana, iznad kojeg već duži period dominira nestabilno vreme. Tako će Rijeka imati veću količinu padavina koja će opadati krećući se ka jugu Dalmacije, te će Split imati manju količinu kiše. Ovome se jasno treba dodati i jaki udari vetra koji donose značajnu destabilizaciju vremena.

Upravo će zračna fronta koju uslovljava uragan Kirk biti uzrok padavina i u priobalju Crne Gore. Luka Bar će imati veću količinu padavina koja se smanjuje ka unutrašnjosti do Podgorice. U Bosni i Hercegovini se ne očekuje veća destabilizacija vremena. Nešto više padavina imaće južni delovi, dok severni deo BiH, kao i Slavonija, neće imati veće probleme jer će ih fronta zaobići. Slično je i sa ostalim delovima jugoistočne Evrope, gde uragan Kirk neće ostaviti značajan trag. Južna Srbija, Grčka i prostor Severne Makedonije biće pošteđeni delovanja Kirka i njegove fronte.

Ipak, klasično jesenje vreme može se konstatovati. Aktuelni ciklon neće ostaviti prevelike tragove niti uzrokovati značajnije probleme u ovom delu kontinenta. Pljuskovite kiše u nekim krajevima, kao i jači vetar zbog zračne fronte, biće deo klasičnog jesenjeg vremena. Jedine probleme mogao bi osetiti priobalni pojas koji je već zasićen padavinama. Bitno je istaći da neće doći do značajnijih problema sa aspekta vodostaja reka niti potencijalnih poplava velikog intenziteta.

Trenutno se nalazimo u periodu ciklonskog delovanja, ali je jasno da se uragani vezuju za tropska područja. Sa porastom geografske širine njihov intenzitet slabi i nemaju mogućnost razaračkog delovanja kao što ga imaju u zonama mnogo bližim ekvatoru. Činjenica da se morska površina sporije zagreva, ali i sporije hladi, izaziva disbalans u zračnom pritisku. Upravo je to razlog nastanka ciklonskih strujanja koja su posledica pada zračnog pritiska. Mnogo veći problem u Evropi izazvao je ciklon Boris koji je prošao starim kontinentom sredinom prošlog meseca. Uragan Kirk će najveće tragove ostaviti u delovima zapadne Evrope, kao i u nizijskim prostorima centralnog dela kontinenta.

Uragan Kirk se iznad Atlantika javlja svakih šest godina i zanimljivo je da je ovogodišnji mnogo jači od dva prethodna. Godine 2012. njegova jačina bila je druge kategorije, a 2018. godine osetio se samo kao tropska oluja u ovom periodu godine. Uopšte nije ni došao do Evrope niti značajno uticao na vremenske prilike iznad nje. Ove godine jačina uragana Kirk je iz četvrte kategorije, te je njegovo delovanje mnogo intenzivnije.

U zoni od 15 do 17 paralele, blizu severozapadne obale Afrike, nalaze se Kapverdski otoci. Upravo tu je došlo do pojave ciklonske depresije krajem prošlog meseca, gde su zabeležene oluje i obilje padavina. Već narednog dana u Kirku je zabeleženo "ciklonsko oko" kao jezgro nastanka uragana. Tri dana nakon toga, uragan Kirk je doživeo svoj maksimum. Vetrovi u njemu su se kretali brzinom do 230 km/h, a velika količina vodene pare izazivala je obilje padavina. Kada je prešao 30. paralelu na severu, uragan Kirk je ušao u zonu hladnijih voda, te se njegova jačina značajno smanjila.

Kirk se kretao ka severu sve do Azorskih otoka. Iznad njih, kao i Bermudskih otoka u Karibima, ovaj uragan je bio izuzetno snažan. Već od 7. oktobra uragan Kirk je ušao u vantropske delove i završio svoju tranziciju u oluju. Od tada pratimo njegovo kretanje ka severoistoku i Evropi. Na udaru se prvo našao Portugal, gde je oluja u sredu "čupala" stabla, a više od 300.000 domaćinstava ostalo bez struje. Najviše je pogođen severni deo države i luka Porto. Problem su bili i talasi koji su dostizali visinu do sedam metara. Slično je prošla i severozapadna obala Španije uz Biskajski zaliv. Tamo su se prijavljivali prekidi na brojnim putevima zbog pojave klizišta uzrokovanih obiljem padavina. Vetar je dostizao brzinu do 140 km/h i pravio probleme za aerodrom Bilbao i raspored letova u njemu.

Izvor: Srbija Danas/Al Jazeera