Челично пријатељство које траје: За пет година Србија и Кина успеле нешто што ретко која земља може
Председник Србије боравиће два дана у Кини, а то ће бити седми пут да се састаје са Кинеским председником Си Ђинпингом
Србију и Кину историјски повезује наслеђе комунизма, односно социјализма као облика друштвено-политичког уређења. Затим, како се често истиче, Кина је једна од две сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација која није признала једнострано проглашену независност Косова.
Повећано присуство Кине у региону је поздрављено како од политичара тако и шире јавности. Србија представља главног партнера Кине на Западном Балкану. Поред политичке подршке коју је Србија добила од Кине на пољу међународних односа, забележен је и пораст улагања која из Кине стижу у Србију.
Када је у питању економска сарадња, Кина је најважнији трговински партнер Србије у Азији, а исто тако, Србија је најважнији партнер Кине кад је реч о инфраструктурним пројектима.
- У 2012. години укупно је размењено робе за 1,4 милијарди долара, извезли смо за 20 милиона а увезли за 1,38 милијарди долара.
- У 2018. години укупна робна размена досегла је 2,26 милијарде долара. Од тога извезли смо за 92 милиона, а увезли за 2,1 милијарду.
- У 2019. години укупно је размењено робе за 2,83 милијарде долара. Извезено је робе за 329 милиона, а увезено за 2,5 милијарде.
- У 2020. години укупна робна размена износила је 3,66 милијарде долара. Извезено је робе за 377 милиона, а увезено за 3,29 милијарде долара.
До 2021. године кинеске инвестиције у железару у Смедереву достигле су 300 милиона долара и тамо смањиле незапосленост са 18 одсто на незамисливих 6 одсто. Србија пружа активну и снажну подршку глобалној иницијативи „Појас и пут“, као и механизму сарадње Кина-ЦИЕЗ.
Стратешки односи Републике Србије и НР Кине у претходне две године су, упркос специфичним условима, односно пандемији COVID-19, додатно оснажени и продубљени.
Почетком 2020. године, убрзано ширење корона вируса затекло је свет неспремним. Пре него што је вирус постао глобална пандемија, Влада Србије је на више начина покушала да искаже солидарност са Кином, као првом државом која се суочила са кризом. Прво, почетком фебруара 2020. године српска премијерка Ана Брнабић пренела је кинеској амбасадорки да ће Србија послати медицинску опрему у вредности од око 125.000 евра.
Почетком марта 2020. године забележен је први случај COVID-19 у Србији. Како је број случајева почео да расте, Србија је кренула да посеже за страном помоћи како ситуација не би достигла озбиљност као у оближњој Италији која је тада била у "канџама коронавируса".
Позивајући се на кинеског председника као истинског пријатеља и кинеске грађане као браћу, председник Вучић је рекао да је Кина једина држава на коју је Србија могла да се ослони у тако тешкој ситуацији. Месец дана након тога, кинески председник Си званично је прихватио позив председника Вучића да посети Србију.
Са њим је пристигло и шест кинеских медицинских стручњака, доведених да поделе своје искуство у борби са корона вирусом, понуде савете о мерама које су произвеле најбоље резултате у Кини у спречавању ширења вируса и да помогну у праћењу ситуације у Србији.
Званичници у Србији од почетка пандемије корона вируса приказују Кину као једног од најважнијих партнера у борби против корона вируса. У априлу 2020. године у оквиру Поликлинике Клиничког центра Србије у Београду отворена је лабораторија "Ватрено око" за тестирање на вирус корона, која је изграђена као донација Пекиншког института за генетска истраживања (БГИ).
Исте године је у Нишу на југу Србије отворена друга лабораторија, као донација БГИ-а и кинеске компаније "Зиђин".
Уз то, Србија је и највећи број вакцина купила управо од Кине.
Србија такође одржава и војну сарадњу са Кином. У мају ове године постала је прва европска земља која је купила кинеску авијацијску опрему.
Даље пријатељство између Србије и Кине биће развијано на већ постојећим политичким везама, на везама између српске привреде и кинеских инвеститора, као и на будућим заједничким политичким и економским пројектима.