ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ВЕЛИКОГ ЧУДОТВОРЦА: За здравље, срећу и напредак, помолите се овим речима и очекујте чудо
Српска православна црква и њени верници сутра обележавају празник посвећен Преподобном Јоаникију Великом.
Преподобни Јоаникије родио се у селу Марикати у области Витинијској, од оца Миритрикија и мајке Анастасије. Као дечко беше чобанин оваца. Водећи овце на испашу он се често повлачио у самоћу и по ваздан остајао на молитви оградивши стадо своје крсним знамењем, да се не би удаљавало и разилазило.
Потом одлази у војску, где показа чудо од храбрости, нарочито у ратовима против Бугара. После војничке службе Јоаникије се повукао на Олимп Азијски, где се замонашио и сав предао подвигу, од кога не одступаше до дубоке старости и своје смрти.
НИ НАЈСТРАШНИЈА МУЧЕЊА НИСУ ПОКОЛЕБАЛА ЊЕГОВУ ВЕРУ: Данас славимо светог великомученика Ђорђа Кападокијског - Ђурђица (ВИДЕО)
ДАНАС СЛАВИМО НА ХИЉАДЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА: Због своје вере и љубави према Христу, горели су у огњеној пећи!
ДАНАС СЛАВИМО ИСУСОВОГ БРАТА! Читавог живота није јео ни маст нити зејтин, већ је живео искључиво на хлебу и води, ево шта је говорио БОГАТАШИМА
Подвизавао се преко 50 година, и то на разним местима. Имао од Бога врло обилат дар чудотворства: лечио све болести и муке, изгонио демоне, укроћавао звери, нарочито имао власт над змијама, прелазио је преко воде као по сувом, бивао невидљив за људе када је то пожелео, прорицао будуће догађаје. Одликовао се превеликим смирењем и кротошћу.
По спољашњем изгледу беше као див, крупан и силан. Узимао је жива учешћа у судбини цркве Божје. У време иконоборства најпре се и он био преластио, но после тргао и постао ватрен поборник поштовања икона. Имао је велико пријатељство са Методијем патријархом Цариградским. Поживео је 94 године. Пре и после смрти велики чудотворац.
Ово је молитва посвећена Преподобном Јоаникију Великом:
"Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Јоаникије оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше".
Свештеномученик Никандр епископ Мирски и Ермеј презвитер
Обојица рукоположени од апостола Тита. Одликоваху се великом ревношћу у вери и великим трудољубљем у придобивању незнабожаца за Христа Господа. Због тога беху оптужени некоме судији Ливанију, који их стави на љута истјазања. Беху бијени камењем и вучени по камењу; тамноваху и гладоваху, и друге многе муке претрпеше, које смртан човек ниједан не би могао претрпети без нарочите Божје помоћи. А њима се Господ јављаше на разне начине, и посла им ангела Свога, када беху бачени у пећ огњену, те им ангел расхлади огањ. Најзад беху од бездушних мучитеља живи у гробове сахрањени и земљом затрпани. Но узалуд људи убијају, кад Господ оживљује: и узалуд бешчесте, кога Господ прославља.
Милост је плод вере. Тамо где има праве вере, има и праве милости; Св. Јоаникије прохођаше једном поред неког женског манастира, у коме међу многим монахињама беху и нека мати и кћи. Навалише зли дуси с телесним искушењем на младу кћер, и распламтеше блудну похот у њој у толикој мери да она хтеде отићи из манастира, да се удаје. Узалуд је мајка саветоваше да остане. Не хте ћерка ни да чује. Када мајка виде св. Јоаникија, она га умоли, да и он саветује ћерку њену, да не иде из манастира и не излаже душу своју погибељи. Јоаникије призва девицу и рече јој: „кћери, положи руку твоју на моје раме!” Девица тако учини. Тада се светитељ милосрдни помоли Богу у срцу, да Бог избави девицу од искушења, и да њена телесна страст пређе на њега. Тако се и догоди. Девица се смири потпуно, и остаде у манастиру, а светитељ Божји оде својим путем. Но идући распали се у њему страсна похот и сва му крв закипи као у огњу. Он пожели пре умрети него ли дати страсти на вољу. Па угледав некакву велику змијурину, притрча јој, да би био уједен од ње и умртвљен. Но змија га не хте ујести. Он је поче дражити, да би га ујела, но чим се дохвати до ње, змија црче. У том часу и пламен похоте ишчезе из Јоаникија.