ЗАВИСНОСТ ОД ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРЕЛАЗИ СВЕ ГРАНИЦЕ: Виртуелни свет "бомбардоваће" будуће генерације, шта нас чека?
Углавном нисмо свесни количине информација које стижу до нас
Технологија је вратоломно напредовала! Са те тачке гледишта можемо себи дозволити доживљај да живимо у величанственом моменту, који је судбина људског рода предвиђала можда за нека каснија времена.
ДР ТИОДОРОВИЋ ОТКРИВА: Маске скидамо на пролеће, али само под овим условима
ТЕМПЕРАТУРЕ КОЈЕ СЛЕДЕ НЕЋЕ ВАМ СЕ СВИДЕТИ! Метеоролог Ђурић објавио прогнозу - седам дана на удару хладног таласа
МАЂАРИЦА СЕ ЗАЉУБИЛА У КОСМЕТ: Ана се удала за Жика и родила петоро деце, овако живе у селу покрај Новог Брда
Говори овако за "Новости" др Славољуб Милојевић, др медицине, психијатар и психотерапеут, указујући да на много начина већ живимо у будућности. На то нас упозорава и шок који доживимо када, као током прошле недеље на неколико сати или нешто краће, останемо без друштвених мрежа. Као да живот стане! Зависност од нових технологија прелази границе које се дају контролисати. А шта нас тек чека?
- Са једне стране, требало би да будемо захвални свему што нам је технологија донела и олакшала живот, али је дошло и до колатералног ефекта који није природан за људски мозак и психу. Мислим да свако време носи тако нешто, без обзира што смо сада окружени холограмима и аудио-визуелним ефектима који пре неколико деценија нису могли да буду ни замишљени - указује др Милојевић.
Како каже Милојевић, углавном нисмо свесни количине информација које стижу до нас. Електроника која данас брзо преноси информације нам омогућава да много доброг урадимо за себе, контролишемо боље авио-саобраћај, хирурзи данас преко роботике чак и оперишу на даљину... Међутим, често смо изложени брзом пријему детаља које једноставно преплављују најпре наше сиве мождане ћелије, а у каснијим фазама се то одражава на читаво тело као последица стреса.
- Оно што ја лично називам "акцелерацијом живота" је почело са појавом првог имејла. Проток информација се убрзао, свакодневни пословни захтеви су нам се преко ноћи увећали. Доласком мобилног телефона наступило је интензивирање тог феномена који је дефинитивно закорачио у неповратно стање - каже др Милојевић.
Виртуелни свет, према суду стучњака, у још већој мери "бомбардоваће" будуће генерације. Ипак, модерну технологију не смемо занемарити, нити је сатанизовати. Др Милојевић даје позитивне примере:
- Уз умерено коришћење игрица, можемо развити неке од способности, убрзати наше реактивно време. Симулатори ће још боље оспособљавати пилоте, возаче, спортисте... Живот више неће бити замислив без виртуелног света, али мислим да то и не би требало да буде циљ. Све наведено је ипак доказ напретка људске врсте.
У време када се суочавамо са процесом дигитализације, и када је старијим генерацијама, па чак и млађима, проблем да рукују са два даљинска управљача не би ли укључили телевизор, друштвене мреже доказ су да се ипак прилагођавамо новом добу. Иако сениори нису ни приметили прошлонедељни недостатак "Фејсбука", "Инстаграма" и "Вотсапа", еквивалент за њих би био да не ради мобилна телефонија шест часова, што би и код њих изазвало благу нервозу, чак и протест.
Како је недавно објаснио социолог проф. др Далибор Петровић, изненађујућа је радост једног дела корисника друштвених мрежа због "блокаде", јер су оне у ствари медиј који као да волимо да не волимо. "Твитер" је, примера ради, у тим сатима доживео процват.
- Сви га користимо, а сви имамо неко опречно мишљење. Тако је одмах на "Твитеру" почело радовање. Едвард Сноуден је рекао: "Коначно, бар на шест сати", а сви смо у том тренутку били само на "Твитеру". Да је и он нестао, нестало би модерног света и у том смислу могућности да чујемо Сноудена - каже др Петровић.
Реакције на прекид у комуникацији преко друштвених мрежа различите су јер, како каже др Петровић, "један сат или два сата без мрежа су драма, а шест сати је већ смак света".
- Људи пре педесет година нису ни примећивали да је прошло толико сати, а нама је данас практично сваки минут драгоцен. То значи да живимо у изузетно повезаном свету и да је темпо нашег живота незамисливо брз - примећује социолог Петровић.
Колико год имали пред собом реклама, поп-ап феномена, могућности да се лажно прикажемо филтерима, "уживамо" у освајању нечега у игрици и постизању виртуелних резултата, морамо одабрати тежи пут - излазак из зоне комфора који нас чини живима. Доктор Милојевић, ипак, сматра да је решење још у нама, као што је било и у средњем веку, када се морало бирати да ли ћемо бити џепарош или страховати пред одлуком коју ћемо биљку засадити да бисмо опстали, а да је не униште град и суша. Баш тако је и данас.
У земљама Азије и Јужне Америке становништво комуницира искључиво преко апликације "Вотсап". Они чак немају ни мобилну мрежу, већ само користе мобилне податке. Прекид ове апликације пре неколико дана за њих је значио и прекид у ланцима снабдевања, комуникације, наручивања и дистрибуције робе.
Оснивач "Фејсбука" Марк Закерберг изгубио је, наводно 6,6 милијарди долара због глобалног пада друштвених мрежа и услуга у власништву ове компаније.
Према подацима "Форбса" у реалном времену, Закербергово богатство смањило се за 5,4 одсто или за 6,6 милијарди долара и сада износи 116,1 милијарду долара.
На тај начин је шеф "Фејсбука" уступио пето место на листи најбогатијих људи суоснивачу програмског софтвера "Оракл" Ларију Елисону, чије богатство износи 117,8 милијарди долара.