Здравствени радници се враћају из дијаспоре: Повратак након скоро две деценије
Министар здравља Златибор Лончар уручио је Уговоре о раду, новој групи од девет здравствених радника који се после година проведених у иностранству враћају у Србију, и том приликом поручио да ће Министарство наставити да им пружа подршку.
Данијела Ионица Тортзен која је 2008. године отишла из Србије, после 17 година рада у Данској одлучила је да се врати у своју земљу и каријеру настави у Дому здравља (ДЗ) Сокобања.
Она је после доделе уговора о раду истакла да је ситуација у здравственом систему Србије данас далеко боља него када је отишла.
- Ја сам била изненађена Домом здравља у Сокобањи. Када сам отишла 2008. године било је другачије, сада могу да кажем да су стандарди високи и мислим да је доста напредовао здравствени систем. Ово што се зарађује сада у Србији - ја сам заиста задивљена. Сазнала сам и своју плату и заиста мислим да може пристојно да се живи - поручила је она.
Како је додала, свима би препоручила да се врате у Србију.
- Позвала бих све заинтересоване да гледају сајт Министарства здравља и да зову Канцеларију за дијаспору са којом смо имали одличну сарадњу од почетка. Доста је било туђине, желимо да будемо свој на своме, да дишемо овај ваздух, причамо наш језик и пијемо нашу воду - каже она.
Нови посао у Србији, а после рада у Немачкој, са како кажу, радошћу почињу и Ивана Шеварлић, медицинска сестра, која ће радити у Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС), Вања Живановић, медицинска сестра која је посао добила у Општој болници (ОБ) Крушевац и Марко Стојковић, медицински техничар који ће такође искуство донети у ОБ Крушевац.
Он је рекао да је после 10 година,у одлуци да се врати пресудило неколико фактора, а да је најважнија била унутрашња жеља и близина породице.
- Сада већ могу и да направим јасну разлику из периода када сам ја отишао у Немачку и сада. Наш здравствени систем је у сваком погледу напредовао, не само у финансијском. Захваљујући Канцеларији за дијаспору и Министарству здравља, који су омогућили свима нама који радимо у иностранству да се вратимо, позивам све колеге и колегинице да размисле и да се одлуче за повратак у своју земљу да бисмо сви заједно омогућили још ефикаснији напредак нашег здравственог система. Могу да кажем да Србија прати све стандарде који постоје на Западу и верујем да ће у наредном периоду достићи тај ниво развијености као и те земље - рекао је он.
Из Словеније су се у Србију вратиле др Ивана Бохинц која ће сада радити у ДЗ Стара Пазова и Невена Стевановић, медицинска сестра, која каријеру наставља у ОБ Лесковац.
- Хвала Министарству здравља што је омогућило повратак свима нама који смо отишли из Србије. Драго нам је да помажемо нашим људима овде и што смо ближи нашим најдражима. Болница у Лесковцу је реновирана, сви услови су добри и све је спремно - поручила је Невена Стевановић.
На питање шта је пресудило у одлуци да се врате, каже да је близина са породицом најважнија.
- Тамо си увек странац. На сајту Министарства здравља сам видела за повратак у Србију и онда чула за пројекат и прво сам послала мејла, а они су ме врло брзо контактирали - рекла је она.
Из Шведске су се у Србију вратиле Марија Вељковић, инструментарка - виша медицинска сестра, која ће радити у ОБ Параћин и Маријана Стефановић, струковни радни терапеут сада у Специјалној болници за психијатријске болести, Ковин.
Пре одласка у Норвешку, Јелена Радић радила је десет година као инструментарка на Првој хируршкој клиници Универзитетског клиничког центра Србије, а сада ће радити у Дому здравља Раковица.
- У Норвешкој сам са својом породицом провела седам година, а сада смо одлучили да се вратимо, јер најстарија ћерка креће у предшколско, а ми желимо да се наша деца школују у нашој земљи. Свима бих саветовала да се врате, јер имају подршку Канцеларије за дијаспору Министарства здравља у смислу проналаска посла, може да се бира локација и то је велика олакшица - нагласила је она.
Канцеларија за сарадњу са дијаспором Министарства здравља омогућава нашим лекарима, медицинским сетрама/техничарима који су у иностранству, стручну размену мишлења и иницијатива, примера добре клиничке праксе, као и организацију стручних усавршавања медицинског кадра, а пружа и све неоходне информације и помоћ при запошљавању у нашим здравственим установама.