СТРАВИЧНА СЦЕНА У БЕОГРАДУ: Познати MMA борац изрешетан у Хумској код Партизановог стадиона усред дана - убице и после две деценије на слободи

Деведесете су биле време у којем је Београд живео између ратних фронтова, уличног хаоса и сопствене свакодневице. Улице су биле пуне оружја, пуцњаве су се дешавале готово на сваком кораку, а крвава убиства постала су део суморне свакодневице. У таквом времену сиромаштва и безакоња, криминалци су добијали готово митске размере. Појављивали су се у новинама, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавно, готово као медијски спектакл. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Име Миодрага Стојановића Гидре деценијама је имало посебну тежину у спортским, борилачким и београдским круговима. Данас се поново помиње и кроз његову породицу, јер је његов син Милош Стојановић, познат као Тигар, професионални боксер који је у вези са водитељком Јованом Јеремић. Ипак, прича о Гидри много је шира од савремених насловних страна. Почиње много раније, а завршава се бруталном ликвидацијом у центру Београда.

Ко је био Миодраг Стојановић Гидра?

Миодраг Стојановић Гидра рођен је 1950. године у Црној Гори. Иако је по образовању био економиста, највећи део живота посветио је спорту и борилачким вештинама. Када је дошао у Београд на студије, брзо се окренуо боксу и физичким дисциплинама које су тражиле изузетну снагу, дисциплину и издржљивост.

Тренирао је у Боксерском клубу Црвена звезда, а почетком деведесетих био је и директор тог клуба. У београдским круговима важио је за човека који се није скривао иза других и који је снагу доказивао искључиво у фер борби, без оружја.

Незванично најјачи Југословен

Током осамдесетих година готово да није било жестоког момка у Београду који није желео да се одмери са Гидром. Његов надимак постао је синоним за сирову снагу и физичку надмоћ, али и за неписано правило да никада не удара слабијег од себе.

Године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда, пошто је урадио 29.449 трбушних склекова за 24 сата. Тиме је постао познат и ван граница тадашње Југославије.

Холивуд и надимак "чудо из Србије"

Године 1993. Гидра одлази у Лос Анђелес, где се наредних година бавио филмом и спортом. Био је сценариста и глумац у филму "Рођен као ратник", који се сматра првим домаћим акционим филмом.

У Америци је сарађивао са Арнолдом Шварценегером, Меџиком Џонсоном и Ралфом Милером. Већ при првом сусрету изненадио их је физичком снагом, одрадивши два пуна тренинга у теретани, најпре са Шварценегеровим тренером, а потом и са самим Шварценегером.

Због начина живота без алкохола и дувана, представљан је и као један од најздравијих људи на планети. Упркос успеху који је имао, остао је везан за старе пријатеље и Београд.

Повратак и ултимат фајт

По повратку у Југославију, Гидра се посветио ултимат фајту, данашњем MMA, који је тада био изузетно контроверзна борилачка вештина и тема о којој се говорило са много опреза.

Основао је прву федерацију ултимат фајта, односно MMA, у Југославији и организовао први турнир. На критике да промовише крвав спорт, одговарао је јасно:

Гидрино велико срце и борба у Пиониру

Децембра 2000. године одржана је прва велика ревија ултимат фајта у хали Пионир. Гидра је истовремено био организатор и борац, што га је додатно исцрпело.

Због изостанка планираних бораца, сам је ушао у меч против Американца Џина Валдеза. Борба је завршена предајом противника, а Гидра је касније рекао да је имао осећај као да се бори за голи живот.

Приватни живот и породица

Својевремено је био власник ресторана "Симонида" у Звездара театру. Иза себе је оставио троје деце, два сина и ћерку. Његова ћерка је, према наводима, још као девојчица могла да претрчи деоницу од Бара до Сутомора, док је најстарији син Милош наставио спортску традицију кроз бокс и тенис.

Полицијски досије и мрачна страна биографије

Иако је био успешан спортиста, Гидра је имао и полицијски досије. Повезиван је са обрачуном у новобеоградском хотелу Путник лета 1995. године, када је убијен Михајло Дивац, вођа новобеоградског клана.

Те везе никада нису до краја разјашњене, али су пратиле његово име све до краја живота.

Сачекуша испред Тениског клуба Партизан

Миодраг Стојановић Гидра убијен је 18. фебруара 2001. године у 13.30 часова испред Тениског клуба Партизан у Хумској улици.

Ликвидиран је у класичној сачекуши. Непознати младић пришао је "аудију А4" у који је Гидра управо сео и испалио шест хитаца. Један метак погодио га је у врат, док су га остали погодили у груди.

Убица је затим побегао до зеленог "мицубишија" без регистарских ознака, у којем га је чекао саучесник. Обојица су се потом удаљила у правцу Звездиног стадиона.

Код Гидре је пронађен пиштољ који није стигао да употреби. Полиција је убрзо стигла на место злочина и започела увиђај.

Последњи сати

Пре убиства, Гидра је био са пријатељима у кафићу "Денди" на Славији, затим у сауни "Славија лукс", а потом се упутио ка Хумској. Где је даље планирао да иде и да ли је било телефонских позива непосредно пре ликвидације, никада није до краја разјашњено.

Убиство Миодрага Стојановића Гидре остало је без судског епилога. Његова смрт затворила је поглавље о човеку који је истовремено био спортска легенда, симбол сирове снаге, али и фигура са контроверзном биографијом коју полиција никада није до краја расветлила.