Младић који је довођен у везу са Цецом Ражнатовић убијен испред стана у Београду: Дејана (23) изрешетао РОЂЕНИ КУМ Мали Паун после отимања око пиштоља
Неформални владар Звездаре Дејан Марјановић Шабан, склон демонстрацији моћи и новца, убијен је у обрачуну који је потресао београдско подземље и отворио крвави низ освета деведесетих.
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.
Дејан Марјановић, познат под надимком Шабан, почетком деведесетих важио је за некрунисаног краља Звездаре и момка који је држао север Београда под контролом. У подземљу је описиван као човек који "чува крај", али и као неко ко је волео да показује моћ, новац и утицај.
Имао је трговинску фирму, радио "на велико", возио скуп аутомобил и није крио амбиције. Управо та потреба да се моћ демонстрира јавно, према мишљењу многих, постала је његова највећа грешка и разлог због ког је привукао пажњу ривала.
Како је Шабан говорио о себи: "Не желим да будем жива мета"
У једном од својих ретких интервјуа, датом непосредно пре убиства, Шабан је покушавао да разбије слику опасног криминалца која га је пратила. Представљао се као млад човек који жели нормалан живот, без јуначења и непотребног скретања пажње.
Говорио је да је завршио грађевинску школу, да воли лепе аутомобиле, добар провод и друштво лепих девојака, али да нема потребу да потеже оружје нити да се доказује силом. Посебно је истицао да не носи панцир, јер, како је рекао, "нема потребе", и да се труди да не изиграва живу мету.
У истом разговору демантовао је гласине које су кружиле градом, укључујући и приче о наводним везама са познатим личностима, међу којима се помињала и Светлана Цеца Ражнатовић.
- Ја сам млад човек, завршио сам грађевинску школу, волим да сам у друштву лепих девојака, да возим леп ауто. Имам BMW 850, тренутно најбољи ауто те класе у Београду. Молим вас, објавите да су приче о мојој вези са фолк певачицом чиста измишљотина. Волим само своју вереницу Јелицу Матић Синди - рекао је тада Шабан.
Кумство које је водило ка сукобу
Шабан је био кум Александра Пауновића, познатијег као Мали Паун. Пауновић је у време убиства Марјановића имао свега 15 година, али је већ био познат полицији и људима са улице.
У београдском подземљу се говорило да је Мали Паун убиством Шабана желео да се докаже и стекне репутацију, док су Марјановићеви пријатељи тврдили да је злочин био наручен, а да је малолетник искоришћен као извршилац.
Покушај убиства који је претходио ликвидацији
Вече уочи убиства, Пауновић је пуцао на Марјановића док је улазио у свој стан. Сачекао га је на степеништу и испалио пет до шест хитаца у тренутку када је Шабан откључавао врата.
Марјановић је тада успео да се спаси, бацио се на под и затворио врата стана. Окружно тужилаштво је догађај оквалификовало као покушај убиства, док је суд касније оценио да је реч о изазивању опште опасности.
Био је то јасан знак да сукоб иде ка крвавом расплету.
Убиство испред зграде на Звездари
Према његовој каснијој изјави, непосредно пре убиства дошло је до свађе око револвера, затим до отимања и гурања, након чега је пуцао. Тврдио је да је био уплашен и под притиском, док је његова мајка наводила да је Марјановић приморавао њеног сина да обавља послове повезане са продајом дроге.
Седам дана након убиства, Пауновић се сам предао полицији.
Бекство, помагачи и план за одлазак из земље
Након злочина, Пауновић се крио по Београду, уз помоћ пријатеља. Полиција је убрзо ухапсила М. Р. (18), осумњиченог да му је помагао у скривању.
Утврђено је и да је Мали Паун имао купљене авионске карте за Америку, са намером да напусти Југославију "док се ваздух не прочисти". До тог одласка, међутим, никада није дошло.
Суђење и контроверзне пресуде
Средином 1996. године, Пауновић је осуђен на шест година малолетничког затвора. Суд је дело оквалификовао као "убиство на мах", наводећи да је пуцао у стању појачане нервне напетости и страха.
Врховни суд Србије је 6. марта 1997. године укинуо пресуду. Након две и по године проведене у Централном затвору у Београду и Васпитно-поправном дому у Крушевцу, Пауновић је пуштен да се брани са слободе.
На поновљеном суђењу осуђен је на четири године затвора, а 23. маја 1999. године требало је да се јави на издржавање преостале казне од 20 месеци.
Ликвидација Малог Пауна и наставак крвавог круга
До одласка на робију никада није стигао. Непосредно пре одласка у затвор, Пауновић је убијен у свом стану. Убила га је његова девојка Ј. А. која је тврдила да ју је годинама злостављао, тукао и да јој је на дан убиства претио смрћу.
Према њеним речима, у страху је узела његов пиштољ и пуцала док се оружје није закочило. Након тога је искочила кроз прозор, а пиштољ закопала у близини манастира Раковица.
Везе са Бојаном Петровићем и подземље које се није смиривало
У београдском подземљу се говорило да је Пауновића, по изласку из затвора, уз себе везао Бојан Петровић, који га је наводно ценио као "срчаног клинца". Петровић је касније изрешетан 1. марта 1998. године на раскрсници Царице Милице и Бранкове, чиме су ове приче повезане у још један крвави ланац деведесетих.
