Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЈЕЗИВО!

ХОРОР ЗА ХОРОРОМ: Списак ДЕЦЕ која су била жртве монстрозних убица!

06.04.2024. 21:48
Пише:
Србија Danas/Telegraf.rs
Danka Ilić
Данка Илић / Извор: Фото: Србија Данас/Милана Павковић/Приватна архива

Први пут систем "Пронађи ме" се огласио 26. марта, када је нестала двогодишња девојчица Данка Илић

Монструозна убиства деце су страшна трагедија која потреса сваку заједницу, укључујући и Србију.

Важно је да се такви случајеви истраже темељно и да се правда доследно примењује. Такође је важно пружити подршку породицама жртава и радити на превенцији сличних трагедија кроз едукацију, подршку заједници и побољшање система заштите деце. Стравична убиства завила су бројне породице у црно и на тај начин нанела велику тугу и бол. У Србији је од октобра 2023. године заживео систем "Пронађи ме" за који се сматра да ће помоћи у сузбијању трагичног завршетка потенцијалног нестанака деце.

Ово су најмонструознији злочини извршени над децом у Србији

Нестанак мале Данке Илић главна је тема ових дана и док су се сви надали да ће се девојчица пронаћи жива и здрава епилог је ипак завршен трагично. Девојчица је нестала је из дворишта куће у Бањском Пољу неких пола сата након што је на имање дошла са мајком им братом. Мушкарци (50) осумњичени су да су убили двогодишњу Данку Илић. Они су приведени, а тело још увек није пронађено.

Претходних десет дана припадници полиције, грађани и бројне друге службе неуморно су трагале за девојчицом, али је, нажалост, данас потврђено да је мала Данка убијена.

Данијел Јакупек из Нових Бановаца у својој кући у Дунавској улици измасакрирао је четворогодишњег Луку Опачића, а годину дана касније, Бобан Митић из села Кршевица код Бујановца у кући свога таста убио је своје двоје деце, четворогодишњег Лазара и двогодишњу Анђелу, а затим тешко ранио петогодишњу Кристину, ћерку из првог брака његове супруге.

Младен Огулинац из Старих Лединаца код Новог Сада силовао је и убио седмогодишњу Марију Јовановић након чега је ухапшен, а злочинац је потом преминуо у затвору.

Убиство у сурдуличком насељу Масурице, у којем је на смрт пребијен шестогодишњи Зоран Камдеровић, после чега је обдукција показала да је дечаку сломљено осам ребара и константовано оштећење јетре. Главни кривац овог злочина је Срђан Саитовић који је сам позвао хитну помоћ, а потом и полицију која у почетку није знала да је убица Срђан, истрага је ипак довела до њега и он је ухапшен, а затим је и он признао кривицу.

Љубиша Богдановић је 9. априла око пет сати ујутру, почео да сеје смрт по Великој Иванчи. Убио је 13 људи, међу којима је и био двогодишњи дечак Давид. Јована Деспотовић пријавила је полицији Љубишу који ју је неколико секунди касније убио док је у рукама држала сина Давида.

Страшна трагедија шокирала је Србију када је Данијела Радојичић јуна пререзала вене својој трогодишњој ћерки Теодори и бацила је кроз прозор, после чега је и сама извршила самоубиство скоком са четвртог спрата породичног стана на Бежанијској коси. Као мотив убиства детета и самоубиства мајке навођена је депресија у коју је Данијела упала након губитка бебе.

Припадници Министарства унутрашњих послова у Зајечару ухапсили су Милоша Н. из околине Власотинца због постојања основа сумње да је своју двогодишњу пасторку зверски претукао, ударао по глави, телу, шамарао. Дете је од задобијених повреда преминуло у болници.

Трогодишња Луна Фируловић преминула је маја након што ју је зверски претукао њен очух, Зоран Албић из села Прахово код Неготина. Он је ухапшен заједно са својом партнерком Весном Фируловић, мајком девојчице због сумње да ју је убио.

Испред Центра за социјални рад у Раковици догодио се злочин који је шокирао целу Србију. Марко Николић убио је сина Михаила који је тада имао мање од пет година, а онда пресудио. Марко је довео сина Михаила, који је тај дан провео са њим, у Центар за социјални рад да га врати мајци. Сина је довео у малтене бесвесном стању и са пеном у устима. Дете је треснуо о под и удавио га, а затим је на паркингу испред Центра у Раковици избо ножем и мајку свог детета.

Још један стравичан злочин потресао је Србију. Владица Рајковић, силовао је трогодишњу девојчицу Анђелину Стефановић, коју је затим распорио и на крају убио песницама и камењем. Кобне ноћи мајка девојчице је послала Анђелину на рођендан у комшилуку, а Владица се играо са децом. У једном тренутку, њих двоје су нестали. Убрзо потом, мајка је приметила да детета нема и пошла да је тражи јер су сведоци рекли да су видели осумњиченог и девојчицу како иду ка аутобуској станици. Рајковић је силовао девојчицу, убио је, оставио њено беживотно тело и опрао крваву одећу у реци Тимок и кренуо назад на прославу рођендана.

Четрнаестогодишња Ивана Подрашчић из Батајнице убијена је, а монструозно убиство откривено је када је у дворишту у београдском насељу Раковица пронађено тело девојчице, два месеца након што је нестала. За силовање и убиство ухапшен је вишеструко осуђивани Дарко Костић из Београда. Костић је девојчицу силовао, а потом ударио мотиком у главу, завио у ћебе и сунђер и закопао у изнајмљеној кући у Раковици.

Најтранспарентнији пример је свакако убиство тринаестогодишњег Ђорђа Андрејића за које је била осумњичена, али касније и ослобођена дечакова мајка Марина. Убица несрећног дечака никад није откривен. Случај овог дечака из села Мајиловац код Великог Градишта, и даље је једна од највећих мистерија која је почела када је дечак са мајком Марином кренуо у башту. Она се после два дана крвава вратила сама у село, без сина Ђорђа.

Први који је зарадио 40 година затвора  још давне 2002. био је Горан Илић из села Парцани, ког је Окружни суд у Београду осудио јер је силовао и убио петнаестогодишњу Душицу Илић. Прво је ударцима тупим предметом у главу убио несрећну девојчицу, а онда је и силовао. Њено тело је оставио у каналу поред пута где је лежало чак 11 дана.

Малиша Јевтовић је у Звездарској шуми, пред својом девојком Аном Филиповић, која му је чувала стражу, силовао и тукао њену трогодишњу ћеркицу Катарину Јанковић. Несрећна девојчица је од задобијених повреда преминула у болници. Тај случај сексуалног иживљавања, зверства над немоћном девојчицом и њено убиство, најблаже речено, згрозио је јавност Србије. Зверство над недужном девојчицом је разоткривено када су је мајка и њен љубавник донели у КБЦ "Звездара". Хладнокрвно су тврдили да је девојчица пала са кревета и да су тада настале бројне повреде по телу, од којих је дете исте вечери преминуло. Обдукција је показала да је девојчица преминула од расцепа јетре и других унутрашњих органа. Једина жена у Србији која има скоро па максималну затворску казну.

Злочинац Милинко Кушић из Ивањице, који је у селу Трешњевица убио тринаестогодишњег Мирослава Богдановића, да би се осветио његовој мајци која је са њим раскинула љубавну везу. Убица је дечака ударајући га ашовом по целом телу.

Драган Николић Чомбе осуђен је максимално због убиства тринаестогодишње Тамаре Ивановић и силовања девојчице једанаестогодишње С. Н. У близини Железничке станице у Батајници убио је Тамару која је пришла да му помогне када је пао. Кухињским ножем задао јој је 15 смртоносних убода у леђа и груди, а осуђен је и за обљубу малолетне С. Н.

Илија Вујић Бумбар пресудом Окружног суда у Београду осуђен је 1994. године на смртну казну због убиства породице Жидић. Вујић је у стану на Новом Београду у главу убио тринаестогодишњег дечака Давора. Мотив суровог убиства је био новац, а укидањем смртне казне осуђен је на 40 година.

Нинослав Јовановић правоснажно је осуђен на доживотну робију због отмице и продуженог кривичног дела силовања, чија је жртва била дванестогодишња девојчица. У насељу Брзи Брод у Нишу, обманом и претњом одвео је малолетну девојчицу из Сувог Дола у намери да је обљуби. Она је плакала и молила је да је пусти кући, јер се плашила, а он је ударао у главу и стомак и претио јој да ће јој убити родитеље, што је оштећену плашило јер је веровала да то може да се догоди. Њему је позлило у Казнено-попоравном заводу у Пожаревцу, а преминуо је неколико сати касније у болници.

"Тијанин закон" и систем "Пронађи ме" 

Тијана је кобног 25. јула возом отишла у Бајмок где јој живе баба и деда са мајчине старне. На себи је имала белу мајицу, светле фармерице и беле "старке". Стигавши у село, јавила се мајци, а затим отишла на турнир у малом фудбалу у Рати. Вече је провела са својим пријатељима. Око поноћи је кренула кући, у друштву једне девојчице и дечака. На сред пута, одлучила је да крене назад ка Рати, како би једном другу вратила дуксерицу коју је исто вече позајмила. 

Растали су се код бифеа удаљеног свега 200 метара од бакине куће. Враћајући се сама истим путем, Тијана је ишла Улицом ЈНА. На углу улица Три истарске жртве и Његошеве срела је другаре око пола сата после поноћи. На питање куда се упутила, одговорила је да иде да врати позајмљен дукс. Наставила је улицом, прешла пругу и кренула земљаним путем који води до спортског терена на којем ју је чекао друг чију је дуксерицу позајмила. 

Како дуго није дошла, друг са терена кренуо јој је у сусрет. Тијане, међутим, није било, а на земљаном путу, стотинак метара даље, налазила се њена бела патика као и вештачки нокат.А онда, касно у ноћ, 13. дана потраге, 7. августа, око пола један, објављено је да је ухапшен отмичар Тијане Јурић, а да је њено тело пронађено у близини Сомбора, 23 километра од места на којем је отета у Бајмоку. 

Девојчицу је силовао, а затим убио Драган Ђурић, месар из Сурчина. За овај монструозан злочин осуђен је на 40 година затвора. Како је Тијанин отац изјавио после суђења, на питање судије зашто је убио девојчицу, Ђурић је рекао "не знам".

Прописивањем казне доживотног затвора, који предвиђа иницијатива Фондације "Тијана Јурић", уместо казне од 30 до 40 година, добило би се јасније разграничење између доживотног затвора и оног са временским трајањем.

По истом моделу за брзо и ефикасно проналажење нестале деце "Амбер Алерт" у Србији је 25. октобра 2023. године заживео систем "Пронађи ме". Овај систем ради по принципу обавештења путем електронске комуникационе мреже, а за циљ има да нестанак детета што пре дође до свих грађана наше земље, као и ради лакшег проналажења, детета до осамнаест година.

 Први пут систем "Пронађи ме" се огласио 26. марта, када је нестала двогодишња девојчица Данка Илић.

 

Извор: Србија Данас/Telegraf.rs/Аутор: М.С.