"ЗАЦРНИЛО МИ СЕ ПРЕД ОЧИМА И СВЕГА СЕ СЕЋАМ КРОЗ МАГЛУ" Цео исказ Уроша Блажића везан за масакр у Младеновцу - Пушка је била подешена на рафаљну паљбу

Урош Блажић оптужен је да је у селима Дубона и Мало Орашје убио деветоро људи, а покушао да лиши живота још 20, од којих је ранио 12. Он је у тужилаштву признао кривично дело и дао је детаљан исказ.

Блажић је на почетку изношења одбране испричао да је његова породица "бесправно истерана из стана" и да је његовом оцу "само саопштено да мора да се исели из тог стана и да нема више права да борави у њему иако је то стан његовог ујака, јер ће у противном да добије отказ".

- Ја сам то у то време схватио као огромну неправду према њему и породици, осећао сам се згрожено. Ту смо мој брат, који је старији од мене 10 година, и ја одрастали, ту су ме везивале најлепше животне успомене. После тога смо отишли у Миријево, где смо извесно време били подстанари. Нас четворо смо живели у једнособном стану. Мислим да сам тада био прва или друга година средње школе и тамо сам остао до завршетка средње школе. Након тога, мој отац је купио кућу у Шепшину, мислим да је то било 2010. године и у ту кућу није улагано ништа до пре две године, када сам ја одлучио да се бавим пољопривредом и из породичне куће која се налази у Доњој Дунои прешао сам да живим у вој кући на Варовници. Отац, рат, мајка и синовац остали су да живе у дединој кући - испричао је Блажић у тужилаштву.

Две године пре злочина живео је у кући у Варовницама и, како је испричао, издржавао се сопственим радом, продајом пољопривредних производа, радио је доставу хране у Београду, а родитељи су му помогли да среди кућу и повремено га посећивали.

- Кућа у којој живим има подрум, први спрат, три собе и поткровље. Након отприлике две године, односно негде у пролеће 2021. године и у јесен исте те кодине, на тавану, под даскама, пронашао сам аутоматску пушку "калашњиков". Била је прекривена стакленом вуном. Претраживао сам на друштвеним мрежама и видео да се ради о том моделу производње "Застава". Пронашао сам и кумулативну мину, дверучне бомбе "кашикаре", била је и већа количина муниције за калибар 7,62 милиметра, само што су неки били већи, а неки мањи. Нашао сам и неки мањи пиштољ "тетејац", сигуран сам да је имао број на њему. Био је и пиштољ који избацује светлеће метке - додао је.

У подруму вежбао пуцање
 

Блажић никога није обавестио о оружју које је пронашао, па ни оца који је војно лице, а то је објаснио тиме што "није желео да буде кривично одговоран и да иде на робију, да се не помисли да је он то купио и да ставља то оружје у неку дистрибуцију и даљу продају". Навео је и да повремено волео да иде у стрељану и навео у коју је стрељану ишао како би вежбао пуцање.

- Иначе сам, у подруму куће, такође пуцао из пиштоља и аутоматске пушке, пуцао сам у мету, у џак са песком. Код мене у кућу је долазио другар који је повремено пуцао са мном у мету. Веровао је да за тај пиштољ имам дозволу. Ја сам га уверио у то, страхујући да ће да ме пријави полицији. Иначе, ја у тој кући нисам правио неке журке, нити било шта слично, живео сам скромно, никад раскалашно. У тој кући сам славио славу са породицом и фамилијом 20. јануара 2023. године. У ту кућу је долазила моја девојка, са којом сам се забављао од августа до децембра 2022. године - рекао је Блажић.

Како је навео, он се у селу ни са ким није присно дружио, није излазио по кафанама и кафићима, а повремено је волео да игра фудбал са друговима. Навео је да је чак играо фудбал са одређеним убијенима и да је имао површне контакте са младићима које је убио у Малом Орашју.

- Мислим да сам се са једним од лица за које сте ми прочитали да је мртав возио на мом мотору прошле године. Ја се нисам дружио ни са ким из Малог Орашја, нисам одлазио код било кога ко живи у том селу. Уопштено гледано, нисам имао лепо мишљење о мештанима, али ни они нису имали добро миљење о мени и мојој породици. Мислим да су били љубоморни на мог оца, мајку, на мене, зато што се дружим са познатим личностима које су биле у ријалити програмима, због тога што возим мотор, добра кола, због присуства лепих девојака и слично. Ја сам у њиховом понашању осећао подсмех - додао је.

Испричао је да се све то "појачавало јер је подигао лествицу више" у односу на свој и живот оних који су се у селу редовно бавили, као и чињениу да се дружи са познатим личностима.

- Мештани су стварали заверу против мене, то ми је пренео један малолетник још прошле године. Да се скупе људи из села, није их именовао, и да ме пребију од батина. Мислим да их је можда и именовао, али ја сам заборавио ко је тачно био. Присећам се и дешавања од пре више година када су ми нападали старијег брата који је тада био са децом и говорили су да нам је отац све накрао и да је криминалац, да је стекао имовину на тај начин, иако је човек пролио крв на ратиштима за ову државу, уништио своје ментално здравље, а које се и даље одражава на укућане. Све то јер је постао војни бескућник и живи као посдстанар, а имао је свој стан. То све нисам могао да схватим ни да дозволим - рекао је Блажић пред тужиоцем.

Блажић је рекао да је "све то гледао од малих ногу као неправду и тугу" и да се неправда друштва рефлектовала на њега. Због свега је, рекао је, осетио бес.

- За себе мислим да сам свој човек, немам идоле којима се дивим и неке посебне вредности којима стремим. Православац сам, Србин, хришћанин, никакве пороке у животу немам, не конзумирам цигарете, нити алкохол. Не знам што су сви били тако љубоморни и завидни према мени. Ја до 4. маја нисам ни помишљао да се осветим мештанима. Тог дана јесам јер сам у послеподневним сатима свратио у школско двориште у Дубони. Био сам код мале капије, а било је неко друштво и чуо сам да причају лоше о мени, односно о мом оцу - да је криминалац, да је купио кола, кућу и мотор од тога - додао је.

Отишао по оружје
 

Он је рекао да није пришао младима у школском дворишту, није се упуштао у разговор са њима, али је "осећао бес као никада до тада". Одлучио је да "нешто мора да се деси како би им показао да не може тако са њим". Мислио је, како је испричао, да ће "сутра да дође неки други Урош, који се неће уклапати у друштво" и да не смеју да га исмевају, вређао и омаловажавају.

- Тада сам на том месту био "мерцедесом", који се води на мог оца Радишу Блажића. Са тог места ја сам одмах отишао кући и узео сам аутоматску пушку, пиштољ, бомбе и муницију. Напунио сам, не могу да се сетим свих детаља, мислим три оквира за аутоматску пушку и два за пиштољ. На уму ми је био бес, питао сам се што је то мене Бог проклео да не могу да живим мирно, да имам спокој и да докажем свим људима да убудуће не могу више тако са мном и са мојом породицом - рекао је Блажић.

Аутоматску пушку и пиштољ је држао на седишту сувозача. Прошао је поред школског дворишта у Дубони и видео младе у њему. Рекао је да су се смејали, да му се нису обраћали јер је био у аутомобилу. Међу њима је видео неке које познаје и неке које не познаје. Није се зауставио, већ је отишао у Мало Орашје да, како је рекао, размисли.

- Прошао сам и поред споменика, видео сам више лица. Нешто су добацивали. Схватио сам да су алкохолисани. То сам сад схватио, тада не. Прошавши поред њих, ја сам окренуо возило, отишао сам до центра села, где није било никога. У повратку сам се зауставио паралелно са путем, али не могу да се сетим тачно свих детаља. Мислим да сам прво изашао из возила без аутоматске пушке, пришао сам са намером да их питам што су добацивали, шта је проблем. Један дечко, чини ми се с брадом, почео је опет нешто да ми добацује. Нисам могао добро да чујем од музике, било је нешто ружно, нисам добро чуо - додао је.

"Пушка је била подешена на рафалну паљбу"
 

Тада се вратио до аутомобила и узео аутоматску пушку. Рекао је да мисли да је пушка већ била подешена на рафалну паљбу и додао да се "тако задесило".  Пуцао је ка младићима који су код споменика раније славили Ђурђевдан због предстојећих дана жалости због масовног убиства у Основној школи "Владислав Рибникар".

- Сада се свега сећам као кроз маглу, зацрнило ми се и не знам да сам испалио према тим лицима два оквира из аутоматске пушке, били су залепљени селотејп траком. Кундак нисам расклапао, пуцао сам са бока, полукука. Нисам видео да погађам било кога од њих. Велика је вероватноћа да сам претходно тим лицима рекао да легну. Знам да сам у пуцању ишао и до самог споменика. Никога нисам "оверио" тако што бих у њега пуцао док лежи на земљи, а знам да сам неколико хитаца испалио у ваздух да бих испразнио оквир и да немам више муниције у пушки. Тако да је могуће да су неке чауре пале код споменика. Ја колико сам видео, сви су остали да леже на земљи, можда је неко побегао, а да ја нисам видео. Знао сам да има живих, али нисам чуо њихове јауке, нити да запомажу - препричао је Блажић.

После пуцњаве вратио се у аутомобил и вратио се ка Дубони. На једној капији је видео четири особе које су нешто брусиле. Узео је пиштољ, а рекао је да не зна да ли га је репетирао или је метак већ био у цеви. Пришао је мушкарцу ког је познавао на три или четири метра раздаљине, прешао пут и без речи испалио цео шаржер ка људима. Рекао је да су сви стајали у групици, да је нанишанио у њих држећи пиштољ у висини рамена, а видео је и да у једном моменту из куће излази човек у црвеној мајици.

- Мислио сам да је наоружан и пуцао сам ка њему, али не знам да ли сам га погодио. Нисам видео да ли сам погодио било кога од њих. Нисам ни гледао у који део тела пуцам, пиштољ је само био окренут ка њима. Видео сам да су сви они пали на земљу, осим оног у црвеној мајици. То је све трајало минут. Још сам био под дејством адреналина и наставио сам ка школском игралишту основне школе. Ауто сам зауставио насред улице у својој траци, ставио сам нов оквир у аутоматску пушку и кренуо да пуцам у правцу групице људи која је ту била. Они су седели на две клупице. Сигуран сам да је била појединачна паљба, а не рафална - додао је оптужени.

Рекао је да није појединачно видео ко се налази у дворишту и да није видео да је на клупи била девојчица, да није ни у кога загледао. Додао је да нико није бежао и да им је више пута рекао да легну на земљу, али да га нико није послушао.

- Намера ми је била да их натерам да се извине. Међутим, они су гледали са неверицом. Неко се смејао, а сигурно су нешто и рекли. Мислим да су рекли: "Помери то". Пушка је била уперена ка њима, а ја сам више пута рекао да легну. Након тога сам "мерцедесом" отишао даље, у намери да избегнем полицијске службенике и да не дођем са њима у конфликт, да ме не ликвидирају јер сам био наоружан и можда мисле да ћу да извршим још неко дело. У том тренутку сам само хтео да останем жив - правдао се Блажић.

Србија Данас/Телеграф