Крици парају небо! Јанковићи ЗАВИЈЕНИ У ЦРНО: У размаку од два дана сахрањени ОТАЦ и СИН!

Огромна несрећа и туга сручиле су се на угледну породицу Јанковић из прњаворског села Шаринци. О томе сведоче и две свеже хумке на месном гробљу, где су у размаку од само два дана сахрањени отац и син, Чедо (81) и Стојан (51) Јанковић.

Хапшење у Зајечару: Преко Фејса СЕКСУАЛНО узнемиравао девојчицу, па јој и ПРЕТИО?!

Стојан је у земљу положен у уторак, након што је преминуо од последица удара дрвета у главу, да би само два дана касније, у четвртак, тик уз њега, био сахрањен и његов отац Чедо, којем је срце пукло од туге за погинулим сином.

Како је већ писано, Стојан је погинуо у понедељак, свега неколико стотина метара од породичне куће, док је припремао огрев за зиму. Трагедија се догодила када се стабло изненада расцепило и један његов део, са око три метра висине, Стојана погодио директно у главу. Подлегао је на лицу места. Што је посебно трагично, Стојанова смрт се одиграла пред очима његовог 14-годишњег сина.

Нажалост, то није био крај несреће Јанковића. Стојан је сахрањен у уторак, а већ сутрадан, тугујући за сином, срце је престало да куца и његовом скрханом оцу.

- Тог кобног дана вратио се са гробља где је сину на гробу запалио свећу. По повратку, пао је као покошен испред шатора надомак породичне куће који није био уклоњен после синовљеве сахране. Није му било спаса, једноставно, неизмерна туга и жал за сином били су јачи - каже Бранко Шиканић, рођак Јанковића, иначе лекар у прњаворском дому здравља.

СЛУЧАЈ БОЈОВИЋ: Чека се одлука тужилаштва у Никшићу

Познаници Јанковића о овој породици завијеној у црно причају све најлепше. Стојан, који је био омиљен и међу омладином, радио је као угоститељ у оближњем кафићу. Његов отац Чедо уживао је глас великог домаћина и врсног мајстора каменоресца, па су десетине кућа на ширем подручју дело његових марљивих и зналачких руку.

Није издржао ни два дана

Несвакидашњи трагични случај Јанковића у црно је завио Прњавор и Шаринце, а поготово Стојанове родитеље, супругу, два малолетна сина и његову четворицу браће. Показало се да се трагедија, ипак, највише одразила не времешног оца, који је имао здравствених проблема. Кажу да је непрекидно од трагедије дозивао погинулог сина, питајући се зашто је без њега отишао у сечу дрва. Болна Чедина душа и срце нису издржали ни два дана.