Стравично убиство у улици Светозара Марковића: Марко Борак (18) мучен, па изрешетан 7 пута и остављен да искрвари на београдском асфалту

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Мали Маре, дорћолски страх и трепет који није доживео двадесету

За Марка Борака нису паљене свеће, нити су се за њега читале молитве. Уместо опела, на Дорћолу је остао графит који је годинама стајао као упозорење:

"Ви који долазите, пазите се малог Марета."

Марко Борак или Мали Маре, како су га звали, био је револвераш, бомбаш и пљачкаш, момак који је умро са свега 18 година, али је за то кратко време оставио траг какав многи криминалци нису успели ни за деценије.

Како је настајао мит о "жестоком клинцу" са Дорћола

Борак је врло рано стекао репутацију преког и непредвидивог момка. Једни су тврдили да је истеривао неку врсту уличне, социјалне правде, отимајући од богатих и делећи сиромашнима. Његови пријатељи су говорили да није трпео бахатост оних који су се "преко ноћи обогатили".

Други су, пак, тврдили да је био луд и неконтролисан, спреман да запуца чак и на људе повезане са јачим београдским клановима.
Како год, једно је било јасно, непријатеља је имао много, и то моћних.

Малолетник са досијеом какав нису имали ни старији криминалци

Још као малолетан, више пута је привођен, а касније и оптуживан за низ тешких кривичних дела. На терет су му стављани:

• три покушаја убиства,

• наношење тешких телесних повреда,

• разбојништва и разбојничке крађе,

• изазивање опште опасности подметањем експлозива.

Пуцао је, према оптужбама, на више особа и дигао у ваздух најмање петнаест возила.
Његови блиски пријатељи тврдили су да је за тако мало времена "урадио више него многа велика имена престоничког подземља".

Ипак, на суђењима се догодило оно што је тада било честа појава, ниједан сведок га није теретио. Било из страха, било због нагодби, Борак је пуштен из притвора.

Испоставиће се да је то за њега била смртна пресуда.

"Рат Малог Марета" и паника међу дорћолским богаташима

Почетком 1995. године, Мали Маре постаје симбол нове, опасне генерације малолетних преступника. Није радио по налогу, нити за нечију екипу, деловао је сам, вођен личним правилима и бесом према онима које је сматрао непоштено богатима.

Бацао је бомбе на локале и аутомобиле дорћолских бизнисмена, изазивајући панику међу старијим и имућнијим Дорћолцима.
Често су, ноћу, полиција и оштећени упадали у станове његових пријатеља, тражећи га.

Сутрадан би их чекало изненађење, Мали Маре би их позвао телефоном и најавио следећи потез.

Иако су имена оних којима се замерио била добро позната, полиција никада није успела да разреши ко стоји иза његовог убиства. У чаршији се тврдило да је наручилац имао јаке везе у МУП-у Србије.

Стравично убиство - мучење и смрт на плочнику

Боракова смрт била је брутална и симболична. Тог 3. маја 1995. године убица га је прво мучио, а затим више од седам пута упуцао у ноге и руке, делове тела који се у "медицини подземља" сматрају невиталним, али смртоносним ако се остави да искрвари.

На крају, избачен је из кола у Улици Светозара Марковића, где је остављен да умре. Најближа здравствена установа била је удаљена свега стотинак метара.

Марко Борак је искрварио до смрти, пресуђено му је управо онако како је, према причама, и сам знао да суди другима.

Бунтовник без компромиса и нерешен злочин

Убиство Малог Марета никада није расветљено.
Његова прича остала је забележена као трагичан симбол деведесетих, времена када су деца постајала криминалци, а криминалци легенде.

О стању свести тадашњих младића који желе све и одмах, најбоље сведочи цитат о Малом Марету Бораку:

"Заборављен?
Нема везе.
На то је, кажу, и рачунао."

Фејсбук страница "Пулс Асфалта"