Ноћ пред Светог Николу која је заувек променила Црвенку: Цела породица свирепо убијена, неутешна бака није дочекала да сазна праву истину - Кључно питање остаје мистерија

Манојло и Видосава Маравић, заједно са синовима Александром и Ранком, спремали су се за спавање, не слутећи да ће им то бити последња ноћ. За неколико сати у њихову кућу требало је да стигну гости на славу, али врата никада нису отворена.

Око 10 сати ујутру, тела чланова породице Маравић пронашао је најстарији члан породице. 

У кући су затечени призори који су потресли целу Србију. Једини који је у том тренутку давао знаке живота био је млађи син Ранко, тешко рањен.

До последњих дана живота, Манојлова мајка Славка Маравић носила је терет тог јутра. Правду за злочин над њеном породицом није дочекала.

- Вече пре тога била сам код њих, помагала око припреме хране за славу. Све је било нормално. Сећам се да је падала киша - причала је Славка годинама касније, са сузама у очима.

Деца су се вратила из школе, седели су и разговарали. Славка је изљубила унуке и отишла кући, желећи да син и снаја одморе пред славу. Није знала да их види последњи пут.

У раним јутарњим сатима, њен супруг је кренуо до куће Маравића да провери да ли им је нешто потребно. Врата су била отворена. У ходнику је угледао снају Видосаву, која је лежала у локви крви. Недалеко од ње био је и старији унук Александар. У спаваћој соби пронашао је сина Манојла.

На спрату куће, у једној од соба, налазио се Ранко. Био је жив, али тешко рањен. Хитна помоћ и полиција су брзо стигле, али борба за дечаков живот трајала је још пет дана. Нажалост, повреде су биле претешке – метак испаљен у потиљак изашао је кроз образ. Ранко је преминуо, а са њим и последњи траг непосредног сведока злочина.

Истрагу су, уз полицију из Црвенке, водили и инспектори из Београда. Утврђено је да је четвороструко убиство извршено из пиштоља калибра 7,65 милиметара. У кући су постојали трагови преметачине, али отисци прстију припадали су искључиво члановима породице, што је навело истражитеље на сумњу да су убице носиле рукавице.

У кући је пронађен новац, али и футрола за пиштољ који је Манојло Маравић легално поседовао. Сам пиштољ је нестао.

– Пиштољ је био закључан због деце. Мој син никада није пуцао из њега – сведочила је Славка. – Остала је само футрола. Новац нису узели.

Шта је био прави мотив овог злочина, никада није утврђено. Истражитељи су разматрали разбојништво, али и могућност да су нападачи тражили документа или нешто друго од вредности.

Манојло Маравић био је технички директор у "Шећерани Црвенка". Проверавани су његови пословни контакти и евентуални сукоби, али ниједан траг није довео до осумњичених.

У данима који су уследили, Црвенку и север Војводине обузео је страх. Убрзо су откривена још три породична масакра - на Палићу и у Суботици - сви почињени истим калибром.

Две недеље након убиства породице Маравић, на Палићу су убијени супружници Агатић, а потом и породица Петрић у Суботици, где је живот изгубило и десетогодишње дете. Појавио се сведок који је као организатора злочина навео Маринка Магду. Магда је касније осуђен на доживотну робију због злочина у Мађарској, али масакр у Црвенки никада није правоснажно расветљен.

Славка Маравић је до последњег дана понављала исто питање:

– Само желим да знам ко их је убио и зашто. Ако је мој син био крив, зашто су убили децу?

Три деценије касније, одговора и даље нема.