ИПАК НИЈЕ СВЕ ГОТОВО: Брајан Волш осуђен на ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР за убиство Ане, али закон каже другачије? СД писао америчком тужилаштву, остао је КЉУЧНИ КОРАК
Суђење Брајану Волшу, оптуженом за убиство Ане Волш, пореклом из Србије, завршено је једном од најтежих пресуда које амерички правосудни систем познаје. Судија Дајан Френијер осудила је Волша на доживотни затвор без могућности условног отпуста због убиства првог степена, упркос чињеници да тело жртве никада није пронађено. Тиме је окончано суђење које је од самог почетка сматрано изузетно сложеним, како правно, тако и доказно.
Након изрицања пресуде за убиство првог степена, суд је изрекао и додатне казне по преосталим тачкама оптужнице. Брајан Волш је осуђен на казну до 20 година затвора због обмањивања полиције и до три године затвора због незаконитог одлагања тела, за шта се раније изјаснио кривим. Током читања пресуде није показао видљиве емоције.
Судија Френијер је у образложењу пресуде оштро описала поступке оптуженог, наводећи да се раскомадавање тела и одлагање посмртних остатака у више контејнера за смеће може описати једино као "варварско и несхватљиво". Посебно је истакла трајну штету нанету тројици малолетних синова, којима је, осим мајке, ускраћена и могућност да икада добију одговор шта се са њом догодило.
Ипак, сама пресуда није крај правног процеса. Према законима Масачусетса, свака пресуда за убиство првог степена аутоматски покреће жалбени поступак пред Врховним судом правде, који ће разматрати законитост поступка, али и снагу изведених доказа.
Србија Данас поново се обратила тужилаштву
Након што је пресуда Брајану Волшу изречена, портал Србија Данас се поново званично обратио Канцеларији окружног тужиоца округа Норфолк, подсећајући да смо током трајања поступка добили одговор да тужилаштво не може да коментарише случај док је суђење у току. Будући да је поступак сада окончан, а пресуда донета, упутили смо додатни упит са циљем да се разјасне кључна правна и доказна питања од значаја за јавност у Србији, имајући у виду порекло жртве и велико интересовање за овај случај.
У упиту смо затражили одговоре на следећа питања:
- Које доказе тужилаштво сматра пресудним за осуђујућу пресуду за убиство првог степена, имајући у виду да тело Ане Волш никада није пронађено?
- Колику су улогу у доказивању кривице имали дигитални трагови, форензички налази и понашање оптуженог након нестанка супруге, у односу на непосредне доказе?
- Колико је тужилаштво уверено да ће доказна основа представљена на суђењу издржати жалбени поступак пред Врховним судом правде Масачусетса, који се по закону аутоматски покреће након овакве пресуде?
- Да ли Канцеларија окружног тужиоца овај случај види као пример да се убиство првог степена може доказати и у такозваним „случајевима без тела“, те да ли он може представљати референцу за будуће кривичне поступке ове врсте?
Из Канцеларије окружног тужиоца округа Норфолк одговорили су да се ставови тужилаштва у вези са овим питањима налазе у званичном обраћању окружног тужиоца Мајкла Морисија на конференцији за медије одржаној након изрицања пресуде, на којој су, како наводе, адресирана кључна питања о доказима, пресуди без пронађеног тела и правним импликацијама овог случаја.
Мориси је том приликом нагласио да у овом случају није постојао један пресудан доказ који је сам по себи донео пресуду. Напротив, како је рекао, одлука пороте била је резултат „комбинованог напора“ и велике количине доказа прикупљаних у међувремену. Током суђења сведочило је готово 60 сведока, док је истрага обухватила детаљна претраживања контејнера за смеће, депонија, трансфер станица, као и бројних продавница и објеката које је Волш посећивао.
Према речима тужиоца, форензички докази, дигитални трагови, надзорни снимци, поруке, интернет претраге и понашање оптуженог након нестанка супруге чинили су језгро случаја. Мориси је нагласио да форензика сама по себи не би била довољна без јасног и стручног представљања тих доказа пороти, што је, према његовој оцени, тужилачки тим успешно урадио.
Ипак, закон каже другачије
Иако је Брајан Волш осуђен на доживотни затвор без могућности условног отпуста, самим изрицањем пресуде случај правно још није завршен. Окружни тужилац Норфолка Мајкл Мориси потврдио је на конференцији за медије након пресуде да закон Масачусетса аутоматски покреће жалбени поступак пред Врховним судом правде у сваком случају осуђујуће пресуде за убиство првог степена, а управо на то питање о даљем току поступка и снази пресуде портал Србија Данас је званично затражио одговор од америчког тужилаштва након изрицања казне.
Мориси је том приликом нагласио да тужилаштво у таквим ситуацијама не говори о "победама или поразима", већ о томе да ли је порота, на основу укупности доказа, дошла до исправног закључка. Према његовим речима, пороти је током суђења представљена изузетно обимна и сложена доказна грађа, од форензичких и дигиталних трагова, преко видео-надзора и интернет претрага, до сведочења више десетина сведока, што тужилаштво сматра чврстом основом која може да издржи жалбену контролу. Другим речима, иако пресуда носи најтежу могућу казну, закон предвиђа још један важан корак: судску проверу процедуре и доказа, након које ће се дефинитивно одлучити да ли је доживотна казна правоснажна.
Шта следи у жалби и колико поступак траје?
У тој фази не долази до поновног суђења нити извођења нових доказа. Уместо тога, суд разматра да ли је током поступка дошло до процедуралних грешака, погрешних судских упутстава пороти или повреде права оптуженог које би могле утицати на законитост пресуде. Посебна пажња посвећује се томе да ли су докази правилно прихваћени, да ли је пороти омогућено да донесе одлуку на основу законито изведених чињеница и да ли је тужилаштво поступало у складу са уставним стандардима.
У пракси, жалбени поступци у оваквим случајевима могу трајати од једне до неколико година. Суд најпре разматра комплетан записник са суђења, поднеске обе стране и правне аргументе, након чега може заказати и усмену расправу. Исход жалбе може бити потврда пресуде, њено делимично преиспитивање или, у ретким случајевима, враћање предмета на ново суђење.
Важно је нагласити да жалба не значи аутоматско довођење у питање пресуде. У случајевима у којима је порота донела одлуку на основу обимне и кохерентне доказне грађе, судови више инстанце у правилу потврђују пресуду, осим ако се утврде озбиљне процедуралне повреде.
Пресуда без пронађеног тела: Преседан у округу Норфолк
Једно од кључних питања које је пратило суђење односило се управо на чињеницу да тело Ане Волш никада није пронађено. На конференцији за медије, Мориси је отворено рекао да су у Масачусетсу и раније постојали случајеви у којима је дошло до осуђујућих пресуда без пронађеног тела, али је нагласио да је ово први случај којег се сећа у којем је изречена пресуда за убиство првог степена у таквим околностима.
Та изјава јасно позиционира случај Волш као преседан по тежини пресуде, али и као пример да амерички правосудни систем, у одређеним околностима, може доказати убиство ван разумне сумње и без проналаска посмртних остатака, уколико је укупност доказа довољно снажна.
Нагласио је и да је порота имала све информације потребне да донесе одлуку, чиме је индиректно изразио поверење у стабилност пресуде пред вишом судском инстанцом.
Правосуђе говори, али питање остаје
Иако је пресуда изречена, једно кључно питање остаје без одговора: где је тело Ане Волш. Управо тај недостатак физичког доказа чини да случај, и поред правоснажне пресуде, остане дубоко узнемирујући за породицу, али и за јавност.
Тужилаштво је у више наврата истицало да су уложен огромни напори да се пронађу посмртни остаци, али без успеха. Мориси је у завршници обраћања нагласио да је задатак његове канцеларије да говори у име жртава, и да је у овом случају правда, по њиховом уверењу, задовољена пресудом.
За породицу Ане Волш, међутим, одсуство тела значи и одсуство завршетка. Правда у судници не брише чињеницу да се судбина жртве никада није до краја разјаснила.
Србија Данас/Петар Стојковић
