ХОРОР СЦЕНЕ У БЕОГРАДУ: Познати MMA борац изрешетан код Партизановог стадиона усред дана - његов син је у вези са познатом српском водитељком
Класична сачекуша са два нападача била је у то време рецепт смрти у Београду за многе који су се издвајали из масе.
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.
Име Миодрага Стојановића Гидре деценијама је имало тежину у спортским и београдским круговима. Данас се поново помиње и кроз његову породицу, јер је његов син Милош Стојановић, познат као Тигар, професионални боксер који је у вези са водитељком Јованом Јеремић. Ипак, прича о Гидри далеко је већа од савремених насловних страна. Она почиње много раније и завршава се бруталном ликвидацијом у центру Београда.
Ко је био Миодраг Стојановић Гидра?
Миодраг Стојановић Гидра рођен је 1950. године у Црној Гори. Иако је по образовању био економиста, цео живот посветио је спорту и борилачким вештинама. Када је дошао у Београд на студије, врло брзо се окренуо боксу и физичким дисциплинама које су захтевале екстремну снагу и издржљивост.
Тренирао је у Боксерском клубу Црвена звезда, а почетком деведесетих година био је и директор тог клуба. У београдским круговима важио је за човека који се никада није скривао иза других и који је снагу доказивао искључиво у фер борби, без оружја.
Незванично најјачи Југословен
Током осамдесетих година готово да није постојао жесток момак у Београду који није желео да се одмери са Гидром. Његов надимак постао је синоним за сирову снагу и физичку надмоћ, али и за неписано правило да никада не удара слабијег од себе.
Године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда урадивши 29.449 трбушних склекова за 24 сата, чиме је постао светски познат и ван граница Југославије.
Холивуд и надимак "чудо из Србије"
Године 1993. Гидра одлази у Лос Анђелес, где се наредних година бави филмом и спортом. Био је сценариста и глумац у филму "Рођен као ратник", који је проглашен за први домаћи акциони филм.
У Америци је сарађивао са Арнолдом Шварценегером, Меџиком Џонсоном и Ралфом Милером. Већ при првом сусрету шокирао их је физичком снагом, одрадивши два пуна тренинга у теретани, најпре са Шварценегеровим тренером, а затим и са самим Шварценегером.
Због начина живота без алкохола и дувана, проглашен је и за једног од најздравијих људи на планети. Упркос успеху, остао је везан за старе пријатеље и Београд.
Повратак и ултимат фајт
По повратку у Југославију, Гидра се посветио ултимат фајту, данашњем популарном MMA, а тада изузетно контроверзној борилачкој вештини о којој је малтене било забрањено говорити.
Основао је прву федерацију ултимат фајта (MMA) у Југославији и организовао први турнир. На критике да се бави крвавим спортом одговарао је јасно:
"Свим злобницима и љубоморним типовима поручујем да ћу учинити све да ултимат фајт постане најпопуларнији спорт. Борци се предају на време, реагују судија и тренери. Ово је скуп свих борилачких вештина."
Гидрино велико срце и борба у Пиониру
Децембра 2000. године одржана је прва велика ревија ултимат фајта у хали Пионир. Гидра је истовремено био организатор и борац, што га је додатно исцрпело.
Због изостанка планираних бораца, сам је ушао у меч против Американца Џина Валдеза. Борба је завршена предајом противника, а Гидра је тада рекао да је имао осећај да се бори за голи живот.
Приватни живот и породица
Својевремено је био власник ресторана "Симонида" у Звездара театру. Иза себе је оставио троје деце, два сина и ћерку. Његова ћерка је, наводи се, још као девојчица могла да претрчи деоницу од Бара до Сутомора, док је најстарији син Милош наставио спортску традицију кроз бокс и тенис.
Полицијски досије и мрачна страна биографије
Иако успешан спортиста, Гидра је имао и полицијски досије. Повезиван је са обрачуном у новобеоградском хотелу Путник лета 1995. године, када је убијен Михајло Дивац, вођа новобеоградског клана.
Те везе никада нису до краја разјашњене, али су пратиле његово име до самог краја.
Сачекуша испред Тениског клуба Партизан
Миодраг Стојановић Гидра убијен је 18. фебруара 2001. године у 13.30 часова испред Тениског клуба Партизан у Хумској улици.
Убиство је извршено у класичној сачекуши. Непознати младић пришао је "аудију А4" у који је Гидра управо сео и испалио шест хитаца. Један метак погодио га је у врат, остали у груди.
Убица је потом побегао до зеленог "мицубишија" без регистарских ознака, у коме га је чекао саучесник. Обојица су се удаљила у правцу Звездиног стадиона.
Код Гидре је пронађен пиштољ који није стигао да употреби. Полиција је убрзо стигла на место злочина и започела увиђај.
Последњи сати
Пре убиства, Гидра је био са пријатељима у кафићу "Денди" на Славији, затим у сауни "Славија лукс", а потом се упутио ка Хумској. Где је даље планирао да иде и да ли је било телефонских позива непосредно пре ликвидације, никада није до краја разјашњено.
Убиство Миодрага Стојановића Гидре остало је без судског епилога. Његова смрт затворила је поглавље о човеку који је истовремено био спортска легенда, симбол сирове снаге, али и фигура са контроверзном биографијом коју полиција никада није до краја расветлила.