АГРЕСИЈА СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ НА ХРВАТСКУ: Трче као овце на солило
Некада је било, радо Србин иде у војнике. У војнике иде све ређе, али зато све рађе и чешће иде у Хрватску. Мало, мало, па гледамо како се поједини српски опозициони политичари и коловође студената и професора блокадера, башкаре по суседној држави.
Тамо учествују на некаквим саветовањима и округлим столовима, који се баве стањем у Србији. И без пардона пљују по Србији.
Последња је тим поводом у суседној држави, на некаквом скупу у Цавтату, боравила Мариника Тепић. Некадашња активисткиња Жена у црном. Која је своје родољубље и љубав према Србији доказала и захтевом да Скупштина Србије усвоји декларацију којом би се признала лаж да су Срби починили геноцид. И која је сада, после шест-седам страначких удаја и развода, брачну срећу нашла у Странци слободе и правде.
Један од домаћина јој је био још један осведочени српски пријатељ, Тони Пицула. Који је своју љубав према нашем народу доказао у мировној акцији познатој као „Олуја“. Пуцајући на Србе из калашњикова.
У излагању на лепом Јадрану, док је гуслала о Вучићу, „кобрама“, странпутицама Српске православне цркве и некаквом „вагнеровском Исусу“, Тепићева се загрцунула од среће што јој се још једном пружила прилика да у топлој атмосфери братске и пријатељске Хрватске опаучи по Србији и њеној власти.
Треба ли да подсетим да су докони згубидани, гутачи ватре и остали блокадери, који се представљају као студенти, пролетос хрлили у Хрватску и тамо падали у севдах грлећи се са Северином и браћом Хрватима.
Већ месецима у суседној држави све благодети бесплатног гостопримиства уживају грађани Србије за којима је овде расписана потерница, јер су планирали да изводе терористичке акције и на силу руше власт у Београду.
Али није то најгоре. Горе од тога што они тамо иду и раде против своје земље јесте то што један добар део медија и грађана Србије у томе не види ништа лоше. Напротив. Мисле да је то сасвим нормално. Еуропски.
Па ја сад питам. Да ли можете да замислите да се у Србији, уз учешће високих београдских званичника, ранга Тонија Пицуле, организују некакви регионални округли столови и политички скупови који се отворено баве стањем у Србији? То је реално колико и да се ректор Ђокић појави на свом радном месту..
Али и да се организују, да ли можете да замислите неког опозиционог политичара из Хрватске који би дошао на такав скуп?
Али чак и да се два претходна чуда догоде, да ли можете да замислите да би он на том скупу, у неком хотелу на Копаонику, Тари или у Великој Плани, млатио по својој земљи и влади у Загребу?
Можете да замишљате колико год хоћете, али не постоји могућност да се то догоди.
У првом случају, Загреб и Брисел, а јавља ми се и овај нобеловац на челу Америке, оптужили би Србију за мешање у унутрашње ствари Хрватске, за њену дестабилизацију па чак и за наставак – агресије. Оне коју је наводно извршила ЈНА, када је покушала да ради свој посао и брани уставни поредак Југославије.
У другом случају, политичар из Хрватске који би дошао на такав скуп у Србију, па још опаучио по Милановићу или Пленковићу, у хрватским политичким круговима и медијима, али и у већини јавности би био проглашен за – издајника.АГРЕСИЈА СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ НА ХРВАТСКУ: Трче као овце на солило
Пише: Душан Марић
Некада је било, радо Србин иде у војнике. У војнике иде све ређе, али зато све рађе и чешће иде у Хрватску. Мало, мало, па гледамо како се поједини српски опозициони политичари и коловође студената и професора блокадера, башкаре по суседној држави.
Тамо учествују на некаквим саветовањима и округлим столовима, који се баве стањем у Србији. И без пардона пљују по Србији.
Последња је тим поводом у суседној држави, на некаквом скупу у Цавтату, боравила Мариника Тепић. Некадашња активисткиња Жена у црном. Која је своје родољубље и љубав према Србији доказала и захтевом да Скупштина Србије усвоји декларацију којом би се признала лаж да су Срби починили геноцид. И која је сада, после шест-седам страначких удаја и развода, брачну срећу нашла у Странци слободе и правде.
Један од домаћина јој је био још један осведочени српски пријатељ, Тони Пицула. Који је своју љубав према нашем народу доказао у мировној акцији познатој као „Олуја“. Пуцајући на Србе из калашњикова.
У излагању на лепом Јадрану, док је гуслала о Вучићу, „кобрама“, странпутицама Српске православне цркве и некаквом „вагнеровском Исусу“, Тепићева се загрцунула од среће што јој се још једном пружила прилика да у топлој атмосфери братске и пријатељске Хрватске опаучи по Србији и њеној власти.
Треба ли да подсетим да су докони згубидани, гутачи ватре и остали блокадери, који се представљају као студенти, пролетос хрлили у Хрватску и тамо падали у севдах грлећи се са Северином и браћом Хрватима.
Већ месецима у суседној држави све благодети бесплатног гостопримиства уживају грађани Србије за којима је овде расписана потерница, јер су планирали да изводе терористичке акције и на силу руше власт у Београду.
Али није то најгоре. Горе од тога што они тамо иду и раде против своје земље јесте то што један добар део медија и грађана Србије у томе не види ништа лоше. Напротив. Мисле да је то сасвим нормално. Еуропски.
Па ја сад питам. Да ли можете да замислите да се у Србији, уз учешће високих београдских званичника, ранга Тонија Пицуле, организују некакви регионални округли столови и политички скупови који се отворено баве стањем у Србији? То је реално колико и да се ректор Ђокић појави на свом радном месту..
Али и да се организују, да ли можете да замислите неког опозиционог политичара из Хрватске који би дошао на такав скуп?
Али чак и да се два претходна чуда догоде, да ли можете да замислите да би он на том скупу, у неком хотелу на Копаонику, Тари или у Великој Плани, млатио по својој земљи и влади у Загребу?
Можете да замишљате колико год хоћете, али не постоји могућност да се то догоди.
У првом случају, Загреб и Брисел, а јавља ми се и овај нобеловац на челу Америке, оптужили би Србију за мешање у унутрашње ствари Хрватске, за њену дестабилизацију па чак и за наставак – агресије. Оне коју је наводно извршила ЈНА, када је покушала да ради свој посао и брани уставни поредак Југославије.
У другом случају, политичар из Хрватске који би дошао на такав скуп у Србију, па још опаучио по Милановићу или Пленковићу, у хрватским политичким круговима и медијима, али и у већини јавности би био проглашен за – издајника.