AGRESIJA SRPSKE OPOZICIJE NA HRVATSKU: Trče kao ovce na solilo
Nekada je bilo, rado Srbin ide u vojnike. U vojnike ide sve ređe, ali zato sve rađe i češće ide u Hrvatsku. Malo, malo, pa gledamo kako se pojedini srpski opozicioni političari i kolovođe studenata i profesora blokadera, baškare po susednoj državi.
Tamo učestvuju na nekakvim savetovanjima i okruglim stolovima, koji se bave stanjem u Srbiji. I bez pardona pljuju po Srbiji.
Poslednja je tim povodom u susednoj državi, na nekakvom skupu u Cavtatu, boravila Marinika Tepić. Nekadašnja aktivistkinja Žena u crnom. Koja je svoje rodoljublje i ljubav prema Srbiji dokazala i zahtevom da Skupština Srbije usvoji deklaraciju kojom bi se priznala laž da su Srbi počinili genocid. I koja je sada, posle šest-sedam stranačkih udaja i razvoda, bračnu sreću našla u Stranci slobode i pravde.
Jedan od domaćina joj je bio još jedan osvedočeni srpski prijatelj, Toni Picula. Koji je svoju ljubav prema našem narodu dokazao u mirovnoj akciji poznatoj kao „Oluja“. Pucajući na Srbe iz kalašnjikova.
U izlaganju na lepom Jadranu, dok je guslala o Vučiću, „kobrama“, stranputicama Srpske pravoslavne crkve i nekakvom „vagnerovskom Isusu“, Tepićeva se zagrcunula od sreće što joj se još jednom pružila prilika da u toploj atmosferi bratske i prijateljske Hrvatske opauči po Srbiji i njenoj vlasti.
Treba li da podsetim da su dokoni zgubidani, gutači vatre i ostali blokaderi, koji se predstavljaju kao studenti, proletos hrlili u Hrvatsku i tamo padali u sevdah grleći se sa Severinom i braćom Hrvatima.
Već mesecima u susednoj državi sve blagodeti besplatnog gostoprimistva uživaju građani Srbije za kojima je ovde raspisana poternica, jer su planirali da izvode terorističke akcije i na silu ruše vlast u Beogradu.
Ali nije to najgore. Gore od toga što oni tamo idu i rade protiv svoje zemlje jeste to što jedan dobar deo medija i građana Srbije u tome ne vidi ništa loše. Naprotiv. Misle da je to sasvim normalno. Europski.
Pa ja sad pitam. Da li možete da zamislite da se u Srbiji, uz učešće visokih beogradskih zvaničnika, ranga Tonija Picule, organizuju nekakvi regionalni okrugli stolovi i politički skupovi koji se otvoreno bave stanjem u Srbiji? To je realno koliko i da se rektor Đokić pojavi na svom radnom mestu..
Ali i da se organizuju, da li možete da zamislite nekog opozicionog političara iz Hrvatske koji bi došao na takav skup?
Ali čak i da se dva prethodna čuda dogode, da li možete da zamislite da bi on na tom skupu, u nekom hotelu na Kopaoniku, Tari ili u Velikoj Plani, mlatio po svojoj zemlji i vladi u Zagrebu?
Možete da zamišljate koliko god hoćete, ali ne postoji mogućnost da se to dogodi.
U prvom slučaju, Zagreb i Brisel, a javlja mi se i ovaj nobelovac na čelu Amerike, optužili bi Srbiju za mešanje u unutrašnje stvari Hrvatske, za njenu destabilizaciju pa čak i za nastavak – agresije. One koju je navodno izvršila JNA, kada je pokušala da radi svoj posao i brani ustavni poredak Jugoslavije.
U drugom slučaju, političar iz Hrvatske koji bi došao na takav skup u Srbiju, pa još opaučio po Milanoviću ili Plenkoviću, u hrvatskim političkim krugovima i medijima, ali i u većini javnosti bi bio proglašen za – izdajnika.AGRESIJA SRPSKE OPOZICIJE NA HRVATSKU: Trče kao ovce na solilo
Piše: Dušan Marić
Nekada je bilo, rado Srbin ide u vojnike. U vojnike ide sve ređe, ali zato sve rađe i češće ide u Hrvatsku. Malo, malo, pa gledamo kako se pojedini srpski opozicioni političari i kolovođe studenata i profesora blokadera, baškare po susednoj državi.
Tamo učestvuju na nekakvim savetovanjima i okruglim stolovima, koji se bave stanjem u Srbiji. I bez pardona pljuju po Srbiji.
Poslednja je tim povodom u susednoj državi, na nekakvom skupu u Cavtatu, boravila Marinika Tepić. Nekadašnja aktivistkinja Žena u crnom. Koja je svoje rodoljublje i ljubav prema Srbiji dokazala i zahtevom da Skupština Srbije usvoji deklaraciju kojom bi se priznala laž da su Srbi počinili genocid. I koja je sada, posle šest-sedam stranačkih udaja i razvoda, bračnu sreću našla u Stranci slobode i pravde.
Jedan od domaćina joj je bio još jedan osvedočeni srpski prijatelj, Toni Picula. Koji je svoju ljubav prema našem narodu dokazao u mirovnoj akciji poznatoj kao „Oluja“. Pucajući na Srbe iz kalašnjikova.
U izlaganju na lepom Jadranu, dok je guslala o Vučiću, „kobrama“, stranputicama Srpske pravoslavne crkve i nekakvom „vagnerovskom Isusu“, Tepićeva se zagrcunula od sreće što joj se još jednom pružila prilika da u toploj atmosferi bratske i prijateljske Hrvatske opauči po Srbiji i njenoj vlasti.
Treba li da podsetim da su dokoni zgubidani, gutači vatre i ostali blokaderi, koji se predstavljaju kao studenti, proletos hrlili u Hrvatsku i tamo padali u sevdah grleći se sa Severinom i braćom Hrvatima.
Već mesecima u susednoj državi sve blagodeti besplatnog gostoprimistva uživaju građani Srbije za kojima je ovde raspisana poternica, jer su planirali da izvode terorističke akcije i na silu ruše vlast u Beogradu.
Ali nije to najgore. Gore od toga što oni tamo idu i rade protiv svoje zemlje jeste to što jedan dobar deo medija i građana Srbije u tome ne vidi ništa loše. Naprotiv. Misle da je to sasvim normalno. Europski.
Pa ja sad pitam. Da li možete da zamislite da se u Srbiji, uz učešće visokih beogradskih zvaničnika, ranga Tonija Picule, organizuju nekakvi regionalni okrugli stolovi i politički skupovi koji se otvoreno bave stanjem u Srbiji? To je realno koliko i da se rektor Đokić pojavi na svom radnom mestu..
Ali i da se organizuju, da li možete da zamislite nekog opozicionog političara iz Hrvatske koji bi došao na takav skup?
Ali čak i da se dva prethodna čuda dogode, da li možete da zamislite da bi on na tom skupu, u nekom hotelu na Kopaoniku, Tari ili u Velikoj Plani, mlatio po svojoj zemlji i vladi u Zagrebu?
Možete da zamišljate koliko god hoćete, ali ne postoji mogućnost da se to dogodi.
U prvom slučaju, Zagreb i Brisel, a javlja mi se i ovaj nobelovac na čelu Amerike, optužili bi Srbiju za mešanje u unutrašnje stvari Hrvatske, za njenu destabilizaciju pa čak i za nastavak – agresije. One koju je navodno izvršila JNA, kada je pokušala da radi svoj posao i brani ustavni poredak Jugoslavije.
U drugom slučaju, političar iz Hrvatske koji bi došao na takav skup u Srbiju, pa još opaučio po Milanoviću ili Plenkoviću, u hrvatskim političkim krugovima i medijima, ali i u većini javnosti bi bio proglašen za – izdajnika.
