Архив јавних скупова признао: Немају софтвер, методологију ни мерне алате
Иницијатива под називом Архив јавних скупова која се у јавности покушава представити као нека врста објективног извора о броју учесника на протестима и митинзима, сама је признала да не користи никакав софтвер, алгоритам нити прецизну методологију.
Њихове процене о броју људи на јавним окупљањима, које се неретко преносе без резерве, заправо се базирају на личним утисцима непознатих појединаца?! И све то, изгледа без икакве техничке или стручне основе. О овоме се посебно говори после масовног скупа 12. априла који је преплавио центар Београда, а о коме је говорио и председник Вучић.
Процене "одокативне", методологије нема
На директно питање о начину рада, из „Архива јавних скупова“ отворено су рекли да немају никакав дигитални алат, алгоритам ни систем који би пружио тачне податке.
Уместо тога, они „гледају снимке, фотографије и ручно сабирају људе“. Другим речима — њихова „анализа“ своди се на визуелну процену по осећају, без јасно дефинисаних критеријума, референтних тачака или увида у шири контекст.
Нема ни стручности, ни транспарентности
Још један озбиљан проблем јесте потпуни изостанак транспарентности. Не зна се ко су људи који броје, да ли имају икакву стручну позадину, нити по којим правилима то раде.
Такође, не постоји јавно објављена методологија, нити је приказан било какав документ, анализа или пример из праксе који би потврдио валидност њихових бројки.
Званично признали: користе бесплатне алате и ручно броје људе
На новинарска питања упућена медијима, из ове иницијативе су поручили да не користе никакве професионалне софтвере, већ до процена долазе тако што броје људе на фотографијама и видео снимцима, користећи притом бесплатне алате преузете са интернета:
– Бројање учесника јавних скупова врши се на више начина, радом на терену или анализом прикупљених фотографија и видео снимака, а када је потребно и комбинацијом ова два метода. Подаци који су нам потребни за израду процене су просечна концентрација људи по квадратном метру и укупна површина скупа на датој локацији – наводи се, између осталог, у одговору.
Упитани које софтвере конкретно користе и како су до њих дошли, навели су следеће:
– Ми користимо бесплатан програм за хистопатолошке анализе, за дигиталну патологију. То је програм који нам омогућава прецизно ручно обележавање људи на слици, а бројање се врши аутоматски. Такође, графички интерфејс програма нам омогућава мапирање односно раздвајање различитих концентрација људи по квадратном метру на посматраном скупу. Међутим, није довољан само један програм. За израчунавање површине неправилних геометријских облика које формира сваки скуп на јединствен начин, користимо платформе базиране на Google Maps алатима, које су веома прецизне и такође бесплатне.
Без могућности провере, али са јасним наративом
Бројке које ова група објављује редовно се представљају као тачне и коначне, а у стварности нема начина да се њихова процена провери, упореди или потврди из независног извора.
И управо у томе лежи највећи проблем: представљање политички осетљивих информација без доказа, уз формирање наратива који нема податке да га поткрепи.
Циљ није информација, већ појачавање утиска?
Све до сада виђено из њиховог рада указује на то да основни циљ није објективно информисање јавности, већ стварање утиска о масовности појединих протеста.
Без мерних алата, без научне основе и без јасног тима који стоји иза свега — „Архив јавних скупова“ функционише више као алат за политички маркетинг, него као кредибилан извор података.
Закључак: Још један покушај без основа
У времену када бројке носе тежину, а поверење грађана је кључ сваког јавног наратива, овакве импровизације не доприносе јавној дебати. Напротив.
Сами су признали да немају ни основна средства за рад, а покушавају да се позиционирају као ауторитет. То није ни професионално, ни корисно. То је — покушај да се једна политичка слика направи већом него што заиста јесте.
Посебно је уочљиво да "Архив јавних скупова" упорно додељује опозиционим митинзима бројке које су вишеструко веће од оних које објављује Министарство унутрашњих послова Србије.
За разлику од поменуте групе, МУП користи јасну методологију, располаже реалним оперативним подацима са терена и има капацитете да прецизно процени број учесника сваког већег окупљања. То додатно доводи у питање веродостојност процена које се пласирају без одговорности и без доказа.
