Arhiv javnih skupova priznao: Nemaju softver, metodologiju ni merne alate
Inicijativa pod nazivom Arhiv javnih skupova koja se u javnosti pokušava predstaviti kao neka vrsta objektivnog izvora o broju učesnika na protestima i mitinzima, sama je priznala da ne koristi nikakav softver, algoritam niti preciznu metodologiju.
Njihove procene o broju ljudi na javnim okupljanjima, koje se neretko prenose bez rezerve, zapravo se baziraju na ličnim utiscima nepoznatih pojedinaca?! I sve to, izgleda bez ikakve tehničke ili stručne osnove. O ovome se posebno govori posle masovnog skupa 12. aprila koji je preplavio centar Beograda, a o kome je govorio i predsednik Vučić.
Procene "odokativne", metodologije nema
Na direktno pitanje o načinu rada, iz „Arhiva javnih skupova“ otvoreno su rekli da nemaju nikakav digitalni alat, algoritam ni sistem koji bi pružio tačne podatke.
Umesto toga, oni „gledaju snimke, fotografije i ručno sabiraju ljude“. Drugim rečima — njihova „analiza“ svodi se na vizuelnu procenu po osećaju, bez jasno definisanih kriterijuma, referentnih tačaka ili uvida u širi kontekst.
Nema ni stručnosti, ni transparentnosti
Još jedan ozbiljan problem jeste potpuni izostanak transparentnosti. Ne zna se ko su ljudi koji broje, da li imaju ikakvu stručnu pozadinu, niti po kojim pravilima to rade.
Takođe, ne postoji javno objavljena metodologija, niti je prikazan bilo kakav dokument, analiza ili primer iz prakse koji bi potvrdio validnost njihovih brojki.
Zvanično priznali: koriste besplatne alate i ručno broje ljude
Na novinarska pitanja upućena medijima, iz ove inicijative su poručili da ne koriste nikakve profesionalne softvere, već do procena dolaze tako što broje ljude na fotografijama i video snimcima, koristeći pritom besplatne alate preuzete sa interneta:
– Brojanje učesnika javnih skupova vrši se na više načina, radom na terenu ili analizom prikupljenih fotografija i video snimaka, a kada je potrebno i kombinacijom ova dva metoda. Podaci koji su nam potrebni za izradu procene su prosečna koncentracija ljudi po kvadratnom metru i ukupna površina skupa na datoj lokaciji – navodi se, između ostalog, u odgovoru.
Upitani koje softvere konkretno koriste i kako su do njih došli, naveli su sledeće:
– Mi koristimo besplatan program za histopatološke analize, za digitalnu patologiju. To je program koji nam omogućava precizno ručno obeležavanje ljudi na slici, a brojanje se vrši automatski. Takođe, grafički interfejs programa nam omogućava mapiranje odnosno razdvajanje različitih koncentracija ljudi po kvadratnom metru na posmatranom skupu. Međutim, nije dovoljan samo jedan program. Za izračunavanje površine nepravilnih geometrijskih oblika koje formira svaki skup na jedinstven način, koristimo platforme bazirane na Google Maps alatima, koje su veoma precizne i takođe besplatne.
Bez mogućnosti provere, ali sa jasnim narativom
Brojke koje ova grupa objavljuje redovno se predstavljaju kao tačne i konačne, a u stvarnosti nema načina da se njihova procena proveri, uporedi ili potvrdi iz nezavisnog izvora.
I upravo u tome leži najveći problem: predstavljanje politički osetljivih informacija bez dokaza, uz formiranje narativa koji nema podatke da ga potkrepi.
Cilj nije informacija, već pojačavanje utiska?
Sve do sada viđeno iz njihovog rada ukazuje na to da osnovni cilj nije objektivno informisanje javnosti, već stvaranje utiska o masovnosti pojedinih protesta.
Bez mernih alata, bez naučne osnove i bez jasnog tima koji stoji iza svega — „Arhiv javnih skupova“ funkcioniše više kao alat za politički marketing, nego kao kredibilan izvor podataka.
Zaključak: Još jedan pokušaj bez osnova
U vremenu kada brojke nose težinu, a poverenje građana je ključ svakog javnog narativa, ovakve improvizacije ne doprinose javnoj debati. Naprotiv.
Sami su priznali da nemaju ni osnovna sredstva za rad, a pokušavaju da se pozicioniraju kao autoritet. To nije ni profesionalno, ni korisno. To je — pokušaj da se jedna politička slika napravi većom nego što zaista jeste.
Posebno je uočljivo da "Arhiv javnih skupova" uporno dodeljuje opozicionim mitinzima brojke koje su višestruko veće od onih koje objavljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Za razliku od pomenute grupe, MUP koristi jasnu metodologiju, raspolaže realnim operativnim podacima sa terena i ima kapacitete da precizno proceni broj učesnika svakog većeg okupljanja. To dodatno dovodi u pitanje verodostojnost procena koje se plasiraju bez odgovornosti i bez dokaza.
