"Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије" Дачић: Сведоци смо опасног прекрајања историје
Сведоци смо новог, све јачег и врло опасног прекрајања историје, изјавио је министар спољних послова Ивица Дачић и истакао да у региону и данас, 70 година после Другог светског рата, постоји мржња и ревизионизам.
Дачић је на отварању међународне конференције "Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије", рекао да резивионизам добија на интензитету у нашем региону и да у неким земљама већ представља тренд, готово свакодневну појаву.
Дачић је међутим рекао да осуде покушаја ревизионизма и оправдавања злочина не важе само за неке друге, већ и за нас.
- Они који су и код нас вршили злочине за време Другог светског рата и помагали у вршењу холокауста и геноцида не смеју бити рехабилитовани јер су били ратни злочинци - рекао је Дачић.
Додао је да је Србија земља која је највише пропатила у овом региону и да нема право да на такав начин врши ревизију историје.
- То не изједначава злочине који су овде почињени са злочинима у Хватској, али не могу да не реагујем са истим огорчењем - рекао је Дачић.
Он је напоменуо да ће увек бити покушаја ревизије историје и оправдавања злочина, али да то никада није било ни у једној земљи званична политика, а да постаји опасност да у неким земљама у нашем региону добије такве конотације.
- Сведоци смо да годинама уназад имате потхрањивање такве државне политике што ствара осећај мржње и у актуелном времену. Зато ми не треба да се такмичимо са њима и кажемо да су њихови злочинци ипак били гори. То су били монструми, и једни и други - казао је Дачић
.Он је истакао да су Срби, Јевреји и Роми у Јасеновцу били подвргнути систематском уништењу од стране усташког режима НДХ и да се због свих недужних жртава не сме дозволити насилно и перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тако релативизују и негирају страдања целих народа.
- Посебно је алармантно ако покушаји негирања злочина и прекрајања историје добијају индиректну или директну званичну подршку, укључујући и покушај рехабилитације злочиначких режима, као што је био НДХ - нагласио је министар.
Наводећи да и данас постоји опасност од оживљавања и легитимизације идеологије и политичких мишљења која су довела до таквих страхота, Дачић је рекао и да реинтерпретације догађаја из периода Другог светског рата понављањем постају део јавног говора и покушаја оправдавања злочина.
- Наша дужност је да се против те праксе боримо, а наш задатак да штитимо и негујемо културу сећања како се таква мрачна поглавља не би никада поновила - истакао је Дачић.
Он је навео да је Србија подржава активности којима се чува сећање на жртве холокауста и геноцида кроз образовни програм, али и процес враћања имовине жртвама и подсетио да је усвојен и важан закон којим је то регулисано.
Дачић је указао да нечувени каратктер злочина почињених над Србима, Јеврејима и Ромима захтева од јавности да остане посвећена сећању и одавању почасти жртвама, изношењу стравичне истине и супротстављању онима који је искривљују или поричу.
У уводном делу конференције говорио је и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, који је упитао ко брани Србији да на Старом сајмишту, месту немачког концентрациононг логора, изгради меморијални комплекс у којем би Срби, Јевреји и Роми могли да испричају своја страдања.
Вучић: Замислите Меркелову која дојављује "Кохи"
- Зашто у Доњој Градини нема никакве музејске поставке - упитао је Мишина.
Он је оценио и да у Хрватској постоји ревизионизам и да данасња тумачења логора Јасеновац могу да се окарактеришу и као цинизам, попут речи да је пећ служила да се Срби загреју.
Декан Факултета за пословне студије и право Универзитета Унион Милан Радосављевић каже да у читавој Европи и свету у последњим деценијама води борба за поновном интерпретацијом историје и да тај процес није случајно повезан са јачањем национализма, популизма и реторике која садржи нацистичке елементе.
- Историја мора да нас научи грешкама које смо правили да их не бисмо поновили. Прошлост се не може променити, али се из ње може научити - закључио је Радосављевић.