10 ГОРУЋИХ питања која кроје нашу судбину: Балкан поново између САД и Русије
Темељ за мир или семе раздора за нови сукоб
САД су у офанзиви на Балкану, а горућа питања која су годинама, па чак и деценијама, предмет спора, између земаља у региону, сада се под патронатом ове земље решавају по убрзаној процедури.
Прочитајте и:
Питање граница, дијалог Београда и Приштине, формирање ЗСО, промена имена Македоније, уласка у НАТО и бројни други спорови почели су да се решавају у једном кратком периоду, иако су пре тога таврили годинама, а улога САД је кључна у свим процесима. Поставља се питање зашто се Американцима жури и каква је улога Русије на овим просторима, како ће се то одразити на Србију, али и друге земље у региону.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да САД покушавају да успоставе пуну контролу над Балканом.
- Американци покушавају да ојачају своју позицију и деловање против Русије. Србија је ту често жртва – каже Анђелковић и додаје – Други елемент је Трампов сукоб са дубоком државом. Он хоће да избегне сукоб са Москвом и није претерано заинтересован за Балкан. Међутим, одређене струкутуре из Вашингтона покушавају да сукобе Трампа са Русијом, а све се дешава и преко наше земље.
Анђелковић је закључио да би стабилизацији Балкана највише допринело када се САД не би мешале у односе, у овом делу света.
Већ деценију и по нема компромиса о томе куда и на основу којих докумената треба да се исцрта граница на Дунаву.
Договора нема о 145 километара границе на Дунаву, од улаза из Мађарске до Бачке Паланке. Два речна острва – Шаренградска ада и Вуковарска ада – највећи су камен спотицања. За Србију, питање разграничења решено је још 1945. године Законом о установљавању и устројству Војводине.
Да би дошло до компромиса, пре 16 година формирана је Међудржавна дипломатска комисија. Од укупно девет седница, последња је одржана пре шест година. Често мењање влада у обе земље успорило је посао.
Излазак пред међународне институције је потврдила и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић рекавши да ће преговори бити настављени, али да ће имати рок.
- Још две године билатерални разговори о спору око границе, а ако се не постигне договор, тражиће се међународна арбитража - рекла је Колинда Грабар Китаровић током Вучићеве посете Загребу.
Спољнополитички аналитичар Срђа Трифковић каже за портал SrbijaDanas.com да питање границе на Дунаву треба оставити за неко друго време.
- Хрватска ће вероватно тражити излазак пред међународне институције, односно спољну арбитражу ЕУ, уздајући се да ће им она ићи у корист. Апсурдно је да се Хрвати, у покушају да добију део Бачке, позивају на катастарске књиге из аустроугарског периода, а не на логику географије – каже Трифковић.
Проф. др Бранко Ракић, са Правног факултета Универзитета у Београду, објаснио је правну суштину проблема демаркације Србије и Хрватске. Он је за портал SrbijaDanas.com потврдио да се Хрватска позива на катастарске књиге из времена Аустроугарске, покушавајући да искористи одлуку Бадинтерове комисије.
- Бадинтер је злоупотребио начело међународног права у својој одлуци - рекао нам је професор Ракић.
- Хрватска се поред катастарских општина, када се ради о Шаренградској ади, позива и на Аустроугарске мапе, јер је 1892. године Аустроугарска прокопала канал и исправила ток Дунава, па је део између старог и новог тока сад под нашом управом. У СФРЈ је то било као у Хрватској. Наш је став да се по међународном праву граница одређује на реци и да је стање из времена кад Хрватска није ни постојала ирелевантно - изјавио је професор Ракић, додајући да је тада, када је канал прокопан, Аустроугарска била са обе стране.
Једно од најбитнијих тачака за процес уласка Србије у ЕУ је косовско питање, а дијалог између Београда и Приштине је озбиљно уздрман након хапшења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића на Косову.
Ипак, долазак високе представнице Европске уније Федерике Могерини у Београд, показује да ЕУ врши озбиљан притисак да се овај дијалог настави.
Хапшење директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића само је још једна у мору ствари која приштинским властима, које уживају подршку моћних савезника, очито пролази без последица. Још једном је доказано да Приштина може да ради шта јој падне на памет, а да од међународне заједнице због тога неће трпети никакве последице, ни санкције.
Албанци заробили троје новинара РТС и петоро адвоката на Косову и Метохији
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић обратио се први пут јавности након бруталности које је од тзв. специјалних јединица РОСУ из Председништва и описао како су га Албанци мучили.
- Албански сепаратисти у Приштини на бруталан начин са циљем да насиљем, терором, застрашивањем да до зуба наоружаном фалангом заузму и окупирају север Косова и Метохије. Поносан сам на грађане Косовске Митровице који су се голоруки, на гандијевски начин супротставили насиљу и терору и нису одустали од борбе за своје домове. На голорук народ су послали стотине до зуба наоружану разуларену банду. То еј срамота и оних који су то учинили и оних који су се прећутно са тим сагласили. У моменту акда су почели кундацима да бију грађане, бацају шок бомбе, у моменту када су хтели српске представнике да, водећи мене као пса, вукући ме за кравату по земљи - рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао да припадници косовске полиције нису званичници већ "наоружане фаланге" и истакао да су њега "вукли као пса", да су покушавали да га понизе, као и Србију и српски народ.
- Ставили су ме у један од транспортера, ударали ме, покушавали су да ме застраше, набијали ми пушку у стомак, један је извадио и нож, сликали су селфије. Певали су на путу до Приштине, узвикивали "Алаху екбер" - рекао је Ђурић.
Ђурић послао поруку Албанцима: Они који прете Србима хапшењем, требало би најпре себе да ухапсе
Ипак, како је рекао, он има болове, али се осећа добро.
- Да није било једног позива из Београда, насиље и терор над Србима би се наставио - рекао је Ђурић, али није рекао који је то био позив.
Председник Србије Александар Вучић обелоданио је садржину "једног позива" у Приштину, за који је Марко Ђурић рекао да је зауставио даљи терор.
- Рекао сам им пре два дана да имају рок до пола осам да се "повуку", и "повукли" су се, у 19.20 су вратили Марка Ђурића - рекао је Вучић и додао - Морали су да се ''повуку'' после извесног тренутка.
Председник Србије је изразио наду да Албанцима то више неће падати на памет.
Он је све то рекао одговарајући на питање ко је нама гаранција да РОСУ неће више да упадну на север, али је и закључио:
- Немамо ми више никакве гаранције, сем себе.
После најновијих инцидената неизвестан је даљи наставак дијалога између Београда и Приштине.
Формирање Заједнице српских општина је била обавеза Приштине према Бриселском споразуму, коју шест година нису испунили, да би након бруталног хапшења и третирања директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и пребијања неколицине Срба на Косову, Српска листа одлучила да иступи из тзв. косовске владе и сама формира ЗСО.
- Српска листа ће изаћи из владе привремених институција, нећемо давати подршку. Ми знамо да ће се они ујединити, лако се они уједине када су у питању интереси против Срба. Али, и ми ћемо се ујединити и остаћемо доле и бранићемо своје домове. И никаква полиција, РОСУ или Еулекс неће нас отерати са тих простора - рекао је Горан Ракић.
Већ шест година од потписивања бриселског споразума власти у Приштини тврде да нису успеле ни да прочитају одредбе о Заједници српских општина. Због тога су Срби одлучили да им оставе три недеље да почну формирање ЗСО, у супротном, Срби ће сами то урадити 20. априла.
СТРАХ И НЕУГОДНОСТ завладали: Атмосфера на Косову НАПЕТА након недавних дешавања
Заједница ће имати своја обележја, грб и заставу, а такође има право на покретну и непокретну имовину, учешће у власништву предузећа. Ако Тачи и Харадинај нису стигли то да виде, онда ће њихов кошмар бити додатно гори када то сазнају, па се може очекивати и презнојавање у сну албанских вођа на Косову и Метохији.
ЗСО на Косову је одређена као правни субјект дефинисан Статутом са циљевима одређивања јавних функција и пружања услуга. Предвиђено је да она има Скупштину, председника, Савет, Одбор, Управу, Канцеларију за жалбе, Седиште и сопствени буџет који ће моћи да финансира и Република Србија.
Председника и потпредседника ЗСО бираће Скупштина из редова чланова скупштина општина које чине Заједницу и њихових градоначелника, а Скупштину чине представници именовани од стране сваке од општина у Заједници понаособ, а из редова њихових изабраних чланова.
Савет би представљао једно саветодавно тело које ће чинити највише 30 чланова из редова житеља општина које чине Заједницу, укључујући све градоначелнике општина које су део Заједнице.
ЗСО ће имати и Одбор који ће чинити седам чланова изабраних од стране Скупштине из редова градоначелника и житеља општина које су део Заједнице.
Планирано је да ЗСО чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Такође ће се разговарати и о укључењу Општине Гора у Заједницу српских општина.
Једна од најзначајнијих одредаба о ЗСО јесте да када једном буде формирана, може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу. Због тога је веома битно да се очува српско становништво на том простору, да имамо добар природни прираштај и да српско становништво буде безбедно од могућих поновних напада терориста.
Проблем српско-босанске граничне линије садржи четири тачке око којих ће покушати да постигну договор. Међу предлозима за решење је и размена територија.
Проблематичне тачке су хидроелектране "Бајина Башта" и "Зворник". Ти објекти припадају Србији, али их пресеца државна граница која води средином тока Дрине. Проблем је нарочито изражен код ХЕ "Бајина Башта", чији се генератори налазе на територији БиХ.
Поједини стручњаци из БиХ су сматрали да званично Сарајево има право да тражи да део произведене електричне енергије из ових хидроелектрана. Чак је била формирана и комисија која је требало да се бави овим питањем, али је њен рад заустављен.
Према неким информацијама, званични Београд је предлагао да се да се државна граница са средине речног корита помери на леву обалу Дрине, како би се они нашли на територији Србије, а као компензација БиХ понуђена је одговарајућа водена површина Дрине која припада Србији.
Једна од спорних тачака је део територије на прузи Београд-Бар и то између села Јабланица у општини Чајетина (Србија) и Штрпци у општини Рудо (БиХ). Пруга на дужини од 12 километара напушта територију Србије и пролази кроз БиХ. И у овом случају, српске власти су предложиле да граница иде дуж пруге, а да босанско-херцеговачкој страни Србија "намири" територију на неком другом месту.
Последње спорно место налази се између општина Рудо и Прибој и има површину од четири километра квадратна. Тај део званично припада БиХ, али је са свих страна окружен Србијом.
Лидер радикала Војислав Шешељ тврди за портал SrbijaDanas.com da nema потребе брзоплето и по сваку цену решавати проблем границе са БиХ.
- Постоји део територије БиХ који је окружен потпуно српским територијама, као енклава, и не видим никакав проблем са тим. То се може мењати метар за метар.
Шешељ каже да се нико не држи права и да ћемо, ако прихватимо арбитражу сигурно изгубити и подсетио је на негативна искуства која је Србија имала са Бадинтеровом арбитражом и са арбитражом око Брчког, где смо изгубили, иако је међународно право било на нашој страни.
Питање демаркације са БиХ је важно за наставак евроинтеграција Србије, а поједини медији су писали да Сарајево покушава да успори процес како би блокирали приступање Србије ЕУ.
Међутим, ово може бити и вид притиска Запада на Србију, имајући у виду да политичари из Сарајева не наступају никад самостално, а ЕУ и САД су главни фактори који контролишу и држе БиХ на окупу као државу.
Српски ентитет у БиХ већ годинама се опире покушајима Сарајева да успоставе унитарну БиХ која ће бити под доминацијом Бошњака.
Захтеви Бошњака који траже централизовање земље, а представљају кршење Дејтонског споразума који је гарант Републике Српске изазвали су реакцију Бањалуке која тражи повратак одузетих овлашћења, а референдум о независности се све више помиње као опција.
Милорад Додик је после отмице Марка Ђурића изјавио да је тзв. Косово, уз БиХ, доказ пропалих покушаја Запада.
Он такође тврди да би се већина Срба на референдуму, када би он био одржан, изјаснила за припајање РС Србији.
Притисци запада на РС су све већи, а посебно на тамошњу власт.
Одговор Хрвата на све чешће размирице и тензије на релацији Сарајево - Бањалука је захтев за формирање посебног ентитета, по угледу на Републику Српску. У случају ревизије Дејтонског споразума, ово питање ће свакако доћи на дневни ред, а хрватска држава ће сасвим сигурно подржати ове захтеве.
Подсетимо, ово не би био први сукоб Хрвата и Бошњака у БиХ. Наиме, од 1992. до 1994. године, у овој земљи, беснео је рат између њих, све док их западни спонзори нису ујединили у заједничку борбу против Срба.
Хрватски аналитичар Жарко Пуховски каже за портал SrbijaDanas.com да БиХ није у потпуности самостална држава и да све зависи од међународног фактора.
- Дејтонски споразум је био добар за прекид ватре, али је лош као мировни. Ипак, нема међународне сагласности за стварање још једног ентитета, а БиХ је толико држава, колико је протекторат и обрнуто – каже хрватски аналитичар Жарко Пуховски.
Тзв. косовски парламент је након три године одлагања, ратификовао Споразум о демаркацији границе са Црном Гором, а тзв. косовски премијер Рамуш Харадинај је рекао да очекује корекције државне границе код Куле и Чакора.
Он је рекао да је то договорено декларацијом председника Црне Горе и Косова Филипа Вујановића и Хашима Тачија, која је потписана средином фебруара.
- Део закона који смо усвојили и извештај Комисије за разграничење и декларација два председника обавезују нас на корекције код Куле и Чакора. Формирањем заједничке комисије омогућава нам се кориговање граничне линије у том делу - написао је Харадинај на свом налогу на Фејсбуку.
У документу који су потписали Тачи и Вујановић, између осталог, пише како су две стране сагласне да ће заједничко радно тело идентификовати и адресирати потенцијалне неспоразуме током обележавања границе.
Министар спољних послова Срђан Дармановић појаснио је да је то предвиђено Споразумом потписаним у Бечу, наводећи да је могуће „утврђивање техничких корекција— метар за метар“.
Проф. др Бранко Ракић је за наш портал објаснио да шта год да ураде тзв. Косово и Црна Гора, то ће бити нелегално.
Питање статуса Албанаца чији су апетити све већи, тек треба да се реши, а све су прилике да то неће бити у корист Македонаца. Албански је већ постао званични језик у Македонији, а свака власт у овој земљи зависи од албанских политичких партија.
Македонски парламент усвојио је Закон о употреби језика, којим је албански постао други службени језик у Македонији.
Албанци који чине четвртину становништва Македоније, свакако имају за циљ да свој све већи утицај у овој земљи, крунишу добијањем статуса конститутивног народа у овој земљи.
Смена власти у Македонији и долазак Заева, означили су почетак великих промена за ову земљу.
Турбулентни период завршио се сменом Груевског и доласком Зорана Заев на власт, а агитовање Американаца је имало кључну улогу приликом транзиције власти.
Интерес САД је очигледан. Што пре решити спор око имена Македоније и угурати је у НАТО.
Доласком Заева, политика Македоније се променила. Нова власт је пристала на све и одрећи ће се имена земље, само да би након евентуалног договора са Грчком, имали отворен пут за приступање у северноатлантски пакт.
Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, и друге међународне организације званично користе привремену референцу Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).
Суштина спора је питање да ли једна држава може узети име шире географске области, у овом случају област Македоније, ако њена територија обухвата један њен мањи део, односно Вардарску Македонију и да ли у том случају она исказује територијалне претензије ка суседним државама, у којима се налазе преостали делови ове области. Периферије западна, средишња и источна Македонија у Грчкој које чине Егејску Македонију и Благоевградска област у Бугарској која чини Пиринску Македонију.
Народ који данас насељава простор Републике Македоније је словенског порекла, али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења. Данас сами становници се већином називају и сматрају Македонцима, а свој језик македонским језиком. Народи који данас насељавају просторе Пиринске и Егејске Македоније не сматрају себе Македонцима у етничком смислу.
Грчка и Македонија ближе се решењу спора о имену Македоније, али је захтев Грчке да Македонија промени устав неразуман, рекао је у интервјуу за "Фајненшел тајмс" (ФТ) македонски премијер Зоран Заев.
Према његовим речима, промена македонског Устава, којом би се јасно ставило до знања да Македонија не полаже право ни на какву грчку територију прети да осујети договор.
Заев се нада да ће са грчким премијером Алексисом Ципрасом наћи компромис пре НАТО самита у Бриселу 11. и 12. јула ове године.
- Оптимистичан сам. Веома је тешко, свесни смо тога. Али било би паметно за обе стране да се решење нађе што је пре могуће. Сада, нови захтев од Грчке је да морамо да променимо наш Устав. Али устав је домаћа књига правила. Нема импликација изван земље. У сваком случају, промена Устава не би била коначна гаранција, јер би нова влада у будућности могла поново да га измени - рекао је Заев за ФТ.
Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас да Грчка у 2018. години има могућност да реши спор око имена са Македонијом.
- Ова 2018. је важна година за Грчку зато што се отвара важна прилика за решавање спора око имена - рекао је он.
Он је изразио уверење да је сад време да се донесу неопходне одлуке да се Грчка покаже као водеће снага на Балкану и као стуб стабилности у региону, преноси АНА. Ципрас је навео да се Грчка суочава са економским али и геополитичким изазовима.
Пошто је шеф грчке дипломатије рекао да је нацрт договора о имену Македоније упућен Скопљу, грчки медији објавили су пет имена из грчког предлога.
Реч је о истим предлозима које је поднео и посредник Метју Нимиц: Република Северна Македонија, Република Нова Македонија, Република Горња Македонија, Република Вардарска Македонија, Република Македонија (Скопље).
Сусрете шефа грчке дипломатије, Никоса Коцијаса, са македонским државним врхом у Скопљу, пратиле су демонстрације грађана који се противе промени имена Македоније.
На другој страни, широм Грчке, организоване су демонстрације против употребе речи "Македонија" у било каквом решењу спора између Атине и Скопља због имена бивше југословенске републике.
Уколико Заев и Ципрас дођу до решења, биће им потребна подршка макар дела опозиције, како би предлози прошли кроз парлементе, што можда неће бити лако. Оно што ће представљати још већи проблем за обојицу је реакција становништва на евентуално коначно решење.
Лидер СРС Војислав Шешељ тврди да Американци траже прилику за неки нови конфликт и у Европи, али и на другим континентима.
- Они на Балкану посебно инсистирају, зато што осећају да Русија постаје све јача и присутнија. Она се већ практично вратила на Балкан, али се још није учврстила, и то причвршћење Американци желе да спрече - каже Шешељ.
Тако ће још једном, Србија и простор Балкана постати важан фактор на светској позорници, где ће снаге одмерити велесиле, САД и Русија. Покушај решавања ових десет питања могао би бити темељ за стабилност и мир, али и мач са две оштрице, семе новог раздора, посејано за неке будуће сукобе.