Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Ферхад (11) испричао све МУКЕ које су га задесиле на путу до Србије: Делили смо пола флаше воде на по два гутљаја

19.08.2017. 08:44
Пише:
Србија Данас/Информер
Ferhad Nuri
Ферхад Нури / Извор: Србија Данас

Ферхад је сазрео брже од својих вршњака јер га је живот у Авганистану на то приморао

Преживео сам пакао... Био сам гладан, жедан, преплашен, уништили су ми детињство, али драго ми је што сам сада у Србији и што сам добио прилику да се школујем и постанем велики цртач.

Овим речима почиње исповест дечак Ферхад Нури (11) којег је ове недеље угостио председник Србије Александар Вучић одушевљен његовим талентом и хуманошћу. Он је наиме, своје цртеже продавао да би скупио новац за лечење Немање Дамчевића, тешко оболелог дечака из Србије.

Вучић примио данас Фархада Нурија из Авганистана и његову породицу: Ево шта им је понудио!

Погледајте КОЛИКО је новца Цеца дала за једну слику малог Фархада Нурија! (ФОТО)

Aleksandar Vučič i Ferhad Nuri
Александар Вучич и Ферхад Нури / Извор: Фото: Танјуг/Димитрије Goll

- До Србије смо прешли хиљаде километара. Ишли смо преко Ирана, Турске, Грчке, Албаније, па у Србију. То стравично искуство никада нећу заборавити. Корачали смо сатима по мраку према једној удаљеној светлој тачки, а нисмо знали ни по чему ходамо ни шта је лево или десно. Био сам преуморан и преплашен. Током дугог пута до Србије нисмо имали довољно хране и воде и браћа и ја смо били гладни и жедни. Сећам се да смо готово цео дан пешачили са пола флашице воде, коју смо браћа и ја делили на по два гутљаја, док родитељи нису ништа пили, прича мали Ферхад и додаје да му је требала читава година да се опорави од тог пута и да почне нормално да спава и једе.

Ферхад је сазрео брже од својих вршњака јер га је живот у Авганистану на то приморао.

- Моју земљу је задесио рат и почеле су свакодненов да се дешавају најружније ствари који не могу ни да опишем. Због тога смо мама, тама, моја два брата и ја били принуђени да бежимо. У почетку је то за мене био велики шок јер остављам своју кућу, све што имама и све што знам и идем негде далеко у непознато. Међутим, прихватио сам оно што су ми родитељи причали – да је то једини начин да преживимо, прича Ферхад који перфектно прича енглески, разуме се у историју и политику и има велики талент за цртање. Посебно воли да црта портрете и то му је велика љубав.

- Са шест година сам почео да цртам ликове из цртаних филмова и сви су били одушевљени како је то изгледало. Моји родитељи, који су ми уједно и највећа инспирација, стално су ме бодрил8и да сликам што више и да нипошто не одустајем. То ме је охрабрило и помислио сам да бих могао да цртам портрете људи. Тако је све почело, каже Ферхад.

Прво је цртао своје укућане, комшије, пријатеље, рођаке, а онда и људе које је гледао на телевизији и како каже мисли да може да нацрта сваког човека на свету.

- Најдражи који сам нацртао је портрет Новака Ђоковића којег обожавам јер је најбољи на свету. Такође ми је драг и портрет Ангеле Меркел, јер је она много озбиљна и било ми је много тешко да је веродостојно нацртам.

 

Овај талентовани дечак планира да остане у Србији и школује се за графичку анимацију.

- Београд ми се много свиђа, поготово што имате толико природе и траве и дрвећа у овако великом граду. Највише волим да идем на Аду Осећам се као да сам отишао на море. Мислим да је ово земља у којој би могао да живим јер ми одговора и амбијент и људи, па чак и храна, иако то у мом случају није лако јер сам баш избирљив.