Исповест једне Српкиње: Данас спремам мрсну славу због нечег што ми је важније од свих ЦРКВЕНИХ ПРАВИЛА
Данас је Свети Никола, слава коју слави највише Срба
Данас је Свети Никола и већина људи купује, пржи и пече огромне количине рибе. Спремају се колачи и торте на бази маргарина и меда и сувог грожђа.
Једна Српкиња рекла је како њена породица традиционално пече месо.
- Сви се труде да ни не помисле на било шта мрсно, а моја породица традиционално пече месо, меси колаче од путера и чоколаде и аранжира тањире са печеницом, качкаваљем и осталим животињским продуктима - рекла је она.
Прочитајте и:
- Више ни не знам колико пута нам је речено да ћемо горети у паклу и да је чак боље да ни не славимо славу кад је спремамо "наопако". Један свештеник рекао је да је то што ми радимо заправо као да возимо путем у контра смеру - можда неко наиђе и убије нас, а можда и преживимо. Никада ми није било јасно то поређење јер сумњам да ће Свети Никола или Бог лично доћи да нас убију зато што једемо месо на дан славе. Није ми јасно ни зашто било ко себи даје за право да нас опомиње и грди. Ми смо грешни, не поштујемо правила, можда ћемо горети у вечном огњу пакленом, али то је наш живот, наша слава, наша брига. Ако вам се не допада што спремамо мрсно (мада увек има и посне хране за људе који посте Божићни пост), нико вас не тера ни да долазите на славу, ни да нам честитате. Од свих ваших честитки и од свих црквених канона битнији ми је завет који нам је у аманет оставио мој чукундеда - наводи ова жена.
Велика ДИЛЕМА о највећој српској слави: Откривено зашто неки Срби МРСЕ на Светог Николу
У наставку исповести каже следеће: "Добрица је био адвокат. Дошао је из Богатића у Београд, велику варош. Као млад адвокат није имао много посла, бивао је све сиромашнији и једне године није могао да спреми посну славу. Риба је била много скупља од меса. Отишао је у цркву, запалио свећу, помолио се Богу и замолио за опрост. Промрсио је, скромно, а од дана славе посао му је кренуо. Заклео је своје потомке, а они своје – наша породица ће за Светог Николу мрсити! Чак и ако се пости цео Божићни пост, 19. децембра се омрси, па настави да постиш после - такав је завет. И тако је и било. Моја прабака, по којој сам добила име, постила је све постове, сваку среду и петак, али за славу би се увек промрсила - јер је тако рекао њен свекар и то је морало да се поштује".
На крају је поручила и ово: "Можете да наставите са причом да смо грешни и да не умемо да славимо славу, али ја ћу тај завет поштовати док сам жива. Важније ми је шта из уста излази, него шта у њих улази. Није битно парче меса, него да ли си некоме пожелео зло. Зар не?"
