"МОЈА ИСТИНСКА ЖЕЉА ЈЕ ДА СУТРАШЊИ ДАН ПРОЂЕ МИРНО, С ПОШТОВАЊЕМ" Вучић се обратио јавности: Истинска правда мора да буде задовољена, али не на улицама

- Драги грађани Србије, пре годину дана наша земља је доживела ужасну трагедију. 16 живота је изгубљено услед пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду: Сара, Валентина, Ђорђе, Милица, Немања, Анђела, Милош, Стефан, Сања, Горанка, Вукашин, Милева, Ђуро, Васко, Ања, Вукашин. Свако од њих, један живот. Свако од њих, један живот. Свако од њих, члан породице, члан заједнице нашег друштва и наше државе, која је од тада узбуркана и уздрмана. 16 невиних душа које ништа нису згрешиле, које су се, не слутећи шта ће се догодити тог дана у петак, живећи своје животе најбоље што су могли, нашле под надстрешницом железничке станице у Новом Саду.

- Сутра, 1. новембра, отићи ћу у цркву да се помолим Богу, да запалим свећу за свакога од њих. Позивам и људе да исто то учине, а знам да многи од вас то и хоће. Знам и разумем да у тренуцима туге неки људи утеху траже у окупљањима, на улицама, трговима, другим местима. Свако то обележава и свако тугује онако како мисли да је најбоље. Све док се то ради на миран и законит начин, уз поштовање и обзир према другим људима, ја то у потпуности подржавам.

- За жртве и њихове породице, молим вас и хајде да искажемо поштовање према њима и једни према другима. Знам да су многи и даље веома љути и осећају немоћ што још нису одређени кривци за тај ужасни догађај, а камоли кажњени. Не морам да наглашавам да је то и за мене разочаравајуће, иако су такви процеси компликовани и трају дуго и у много напреднијим земљама.

- Могу да разумем љутњу, нарочито породица жртава и оних који су били директно повређени и погођени трагедијом. Искрено се надам да ће на та питања ускоро бити дат одговор на начин који породицама и свима у Србији даје неку врсту правде. Мени није важно само да се открије шта се тачно догодило и зашто се догодило, већ како да спречимо да се такве ужасне ствари поново догоде. Или, бар да сведемо шансу за то на најмању могућу. Јер посао државе је да штити своје грађане.

- Од суштинске важности је да одредимо прошлост, највише зато да бисмо схватили шта у будућности можемо боље да урадимо. То је дужност нас који земљу водимо. Годину дана после тог ужасног дана могу да констатујем: Многи у нашем друштву правили су озбиљне и велике грешке. Укључујући и мене. Шок услед тог догађаја проузроковао је то да су многи људи показали нечувени бес, да су клеветали, кршили правила, проводили насиље над другима и туђом имовином, покушавали да униште нит нашег друштва и основне вредности које нас као народ повезују. Као што су неки показали бес, у неким тренуцима сам и сам рекао неке ствари због којих ми је жао што сам их изговорио, како у студентима, тако и демонстрантима и другим људима са којима се нисам слагао.

- Извињавам се због тога. Своје грешке не схватам олако. Оне ме прогоне. Они који ме познају знају да сам свој највећи критичар, али довољно је да покушам да будем бољи. Желим да се сутра свако од нас осврне на ствари које је рекао или урадио. Знам да ја хоћу. И у том освртању да размисли да ли је ишта могло да се уради другачије, на мирнији начин и уз поштовање других. Сва та мржња која кључа у нашем друштву не доноси ништа добро. Води само до још веће деструкције. У огољеном бесу не успевамо да видимо, да поништавамо способност да живимо заједно, у једној држави за коју сам сигуран да је сви волимо.

- Моја истинска жеља је да сутрашњи дан прође мирно, с поштовањем. Истинска правда мора да буде задовољена, али не на улицама.

- Истина која је поткрепљена доказима, то је она коју би сви требало да буду вољни да прихвате. Сутра не треба да буде дан који ће да нас раздире, већ да нас уједини у тузи. После сутрашњег дана, хајде да покушамо још једном са дијалогом у друштву. Они који желе да протестују могу то и да наставе, али са више поштовања према својим сународницима неистомишљеницима. Још једном позивам оне који протестују да учествују у дебатама, не кроз ултиматуме, већ као део разговора.

- Ствари које смо узимали здраво за готово се урушавају у данашњем свету. Догађају се тектонске промене. И ми на све то морамо да пружимо најбољи одговор, заједно и уједињено. Упркос свему, Србија ће опстати, у то не сумњам, али да ли ће напредовати - то зависи од свих нас. Имаћемо мање енергије коју ћемо да употребимо за раст наше земље.

- Још једном бих упутио искрено саучешће породицама погинулих. Њиховим породицама желим да нађу утеху на сваки начин на који могу иако знам да никада неће бити ни довољно снаге ни праве утехе. Чуваћемо све те душе и сва та вољена имена у нашим срцима. Бог да им душу прости и подари царство небеско. Живела Србија - рекао је Вучић.