"MOJA ISTINSKA ŽELJA JE DA SUTRAŠNJI DAN PROĐE MIRNO, S POŠTOVANJEM" Vučić se obratio javnosti: Istinska pravda mora da bude zadovoljena, ali ne na ulicama

- Dragi građani Srbije, pre godinu dana naša zemlja je doživela užasnu tragediju. 16 života je izgubljeno usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu: Sara, Valentina, Đorđe, Milica, Nemanja, Anđela, Miloš, Stefan, Sanja, Goranka, Vukašin, Mileva, Đuro, Vasko, Anja, Vukašin. Svako od njih, jedan život. Svako od njih, jedan život. Svako od njih, član porodice, član zajednice našeg društva i naše države, koja je od tada uzburkana i uzdrmana. 16 nevinih duša koje ništa nisu zgrešile, koje su se, ne sluteći šta će se dogoditi tog dana u petak, živeći svoje živote najbolje što su mogli, našle pod nadstrešnicom železničke stanice u Novom Sadu.

- Sutra, 1. novembra, otići ću u crkvu da se pomolim Bogu, da zapalim sveću za svakoga od njih. Pozivam i ljude da isto to učine, a znam da mnogi od vas to i hoće. Znam i razumem da u trenucima tuge neki ljudi utehu traže u okupljanjima, na ulicama, trgovima, drugim mestima. Svako to obeležava i svako tuguje onako kako misli da je najbolje. Sve dok se to radi na miran i zakonit način, uz poštovanje i obzir prema drugim ljudima, ja to u potpunosti podržavam.

- Za žrtve i njihove porodice, molim vas i hajde da iskažemo poštovanje prema njima i jedni prema drugima. Znam da su mnogi i dalje veoma ljuti i osećaju nemoć što još nisu određeni krivci za taj užasni događaj, a kamoli kažnjeni. Ne moram da naglašavam da je to i za mene razočaravajuće, iako su takvi procesi komplikovani i traju dugo i u mnogo naprednijim zemljama.

- Mogu da razumem ljutnju, naročito porodica žrtava i onih koji su bili direktno povređeni i pogođeni tragedijom. Iskreno se nadam da će na ta pitanja uskoro biti dat odgovor na način koji porodicama i svima u Srbiji daje neku vrstu pravde. Meni nije važno samo da se otkrije šta se tačno dogodilo i zašto se dogodilo, već kako da sprečimo da se takve užasne stvari ponovo dogode. Ili, bar da svedemo šansu za to na najmanju moguću. Jer posao države je da štiti svoje građane.

- Od suštinske važnosti je da odredimo prošlost, najviše zato da bismo shvatili šta u budućnosti možemo bolje da uradimo. To je dužnost nas koji zemlju vodimo. Godinu dana posle tog užasnog dana mogu da konstatujem: Mnogi u našem društvu pravili su ozbiljne i velike greške. Uključujući i mene. Šok usled tog događaja prouzrokovao je to da su mnogi ljudi pokazali nečuveni bes, da su klevetali, kršili pravila, provodili nasilje nad drugima i tuđom imovinom, pokušavali da unište nit našeg društva i osnovne vrednosti koje nas kao narod povezuju. Kao što su neki pokazali bes, u nekim trenucima sam i sam rekao neke stvari zbog kojih mi je žao što sam ih izgovorio, kako u studentima, tako i demonstrantima i drugim ljudima sa kojima se nisam slagao.

- Izvinjavam se zbog toga. Svoje greške ne shvatam olako. One me progone. Oni koji me poznaju znaju da sam svoj najveći kritičar, ali dovoljno je da pokušam da budem bolji. Želim da se sutra svako od nas osvrne na stvari koje je rekao ili uradio. Znam da ja hoću. I u tom osvrtanju da razmisli da li je išta moglo da se uradi drugačije, na mirniji način i uz poštovanje drugih. Sva ta mržnja koja ključa u našem društvu ne donosi ništa dobro. Vodi samo do još veće destrukcije. U ogoljenom besu ne uspevamo da vidimo, da poništavamo sposobnost da živimo zajedno, u jednoj državi za koju sam siguran da je svi volimo.

- Moja istinska želja je da sutrašnji dan prođe mirno, s poštovanjem. Istinska pravda mora da bude zadovoljena, ali ne na ulicama.

- Istina koja je potkrepljena dokazima, to je ona koju bi svi trebalo da budu voljni da prihvate. Sutra ne treba da bude dan koji će da nas razdire, već da nas ujedini u tuzi. Posle sutrašnjeg dana, hajde da pokušamo još jednom sa dijalogom u društvu. Oni koji žele da protestuju mogu to i da nastave, ali sa više poštovanja prema svojim sunarodnicima neistomišljenicima. Još jednom pozivam one koji protestuju da učestvuju u debatama, ne kroz ultimatume, već kao deo razgovora.

- Stvari koje smo uzimali zdravo za gotovo se urušavaju u današnjem svetu. Događaju se tektonske promene. I mi na sve to moramo da pružimo najbolji odgovor, zajedno i ujedinjeno. Uprkos svemu, Srbija će opstati, u to ne sumnjam, ali da li će napredovati - to zavisi od svih nas. Imaćemo manje energije koju ćemo da upotrebimo za rast naše zemlje.

- Još jednom bih uputio iskreno saučešće porodicama poginulih. Njihovim porodicama želim da nađu utehu na svaki način na koji mogu iako znam da nikada neće biti ni dovoljno snage ni prave utehe. Čuvaćemo sve te duše i sva ta voljena imena u našim srcima. Bog da im dušu prosti i podari carstvo nebesko. Živela Srbija - rekao je Vučić.