Опасна подвала хрватског новинара: Ево шта заиста стоји иза Маргетићевих "докумената" о Сарајево сафарију

Ово је 25. јануара ове године објавио хрватски новинар Домагој Маргетић, тврдећи да поседује оригиналну документацију из ратног периода која доказује да је председник Србије Вучић директно учествовао у организацији такозваног „Сарајевског сафарија“, као „водич и пратилац страних гостију који су долазили на људске сафарије“.

Маргетић је до сада објавио неколико докумената за које каже да потичу из архиве недавно преминулог четничког војводе Славка Алексића, бившег команданта Новосарајевског четничког одреда (НЧО), који је годинама са својим друговима терорисао грађане опкољеног Сарајева са њихових положаја на Јеврејском гробљу. Истрага је детаљно анализирала документа која је објавио Маргетић - упоредили смо их са доказаним аутентичним документима Новосарајевског четничког одреда који су коришћени у случајевима на Међународном трибуналу у Хагу и које је потписао Славко Алексић, као и са документима из других извора који су раније објављени. Анализа нас је недвосмислено довела до закључка да су документи које је Домагој Маргетић објавио последњих дана лажни. О томе ћемо аргументовати у остатку текста.

А где је печат?

Славко Алексић је сва наређења, одлуке, захтеве упућене команди итд. писао и потписивао као командант НЧО, искључиво ћирилицом. У наставку је документ који је Алексић послао команди Трећег пешадијског батаљона Прве сарајевске моторизоване бригаде ВРС (командант Благој Ковачевић) 16. децембра 1993. године, у којем тражи да се обезбеди муниција за потребе јединице на Јеврејском гробљу. Овај документ је коришћен на суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу у Хагу, а на њему је видљив печат Хашког трибунала.

У другом документу, од 28. септембра 1993. године, Алексић је 2010. године написао захвалницу у име команде НЧО Златку Новковићу, „српском добровољцу из Њујорка“, и доделио му чин четничког капетана. И овај документ је написан ћирилицом, као и сви остали које је потписао Алексић.

За разлику од ових проверених аутентичних докумената, сви наводни документи Славка Алексића које је објавио Маргетић написани су латиницом. Само је Алексићев потпис на дну документа на ћирилици.

Ово је документ који је јуче објавио Домагој Маргетић, у којем Алексић наводно тражи од логистике одреда да Александру Вучићу додели пушку „Паповку“.

Поред чињенице да су „документи“ које је објавио Маргетић написани латиницом, лако је уочити још једну веома важну разлику – сви оригинални документи које је потписао Славко Алексић носе печат четничког одреда. На Маргетићевим документима нема печата.

Додатне сумње у аутентичност докумената које је објавио хрватски новинар представља и сам потпис (хемијском оловком) Славка Алексића. Наиме, иако је сличан оном на аутентичним документима, Алексићев потпис на Маргетићевим папирима је необично експресиван и импресиван ако узмемо у обзир да се ради о документима који су наводно настали пре више од три деценије.

Месец дана пре смрти, четнички војвода Алексић је у интервјуу за црногорску Борбу демантовао наводе Домагоја Маргетића о Вучићевом учешћу у „Сарајевском сафарију“.

- Оно што усташки новинар Домагој Маргетић наводи није истина. Оптужују Вучића да је био добровољац у мојој јединици, то апсолутно није истина. Одговорно тврдим да тога нема, нема ни капи истине. Ни снајпера, ни страних плаћеника, јер је у мојој јединици било Руса, Грка, Бугара, па чак и неких Македонаца, али су били православни добровољци. Али да се неко бавио снајперисањем, убијањем, то је ван мог ума- тврдио је Алексић.

Алексић је такође изјавио да „поуздано зна“ да се људски сафарији и даље организују, али не у Сарајеву, већ у Мостару.

- У том делу подељеног Мостара који су држали Хрвати, ови ловци су долазили, то се зна, и тукли су муслиманске цивиле, децу и друге, у другом делу Мостара, рекао је Алексић.

Без обзира на то да ли су његове тврдње истините или не, није јасно зашто би Славко Алексић поверио своје наслеђе Домагоју Маргетићу, кога је назвао „усташким новинаром“ и најавио тужбе за клевету против њега.

Ко је Домагој Маргетић

Почетком јуна 2023. године, Домагој Маргетић је објавио да га је српска полиција ухапсила на граничном прелазу Батровци.

- Српска полиција ме је привела и ухапсила, и овде чекам интервју са неким ко би требало да дође, изјавио је Маргетић у видеу објављеном на X мрежи.

Додао је да је приведен јер је дан раније на друштвеним мрежама објавио да ће на промоцији своје књиге у Београду одржати „презентацију документације добијене од Владимира Цвијана“.

Цвијан је био бивши високи функционер СНС-а и саветник председника Србије Александра Вучића. Преминуо је 2014. године, а јавност је за његову смрт сазнала скоро четири године касније када је Више јавно тужилаштво у Београду објавило да је његово тело пронађено у Дунаву и да је наводно извршио самоубиство. Слично као у случају Славка Алексића, новинар Домагој Маргетић је пре неколико година тврдио да му је Цвијан у фебруару 2014. у Београду поклонио УСБ стик са сачуваних 8.342 странице документације и тајних досијеа које је намеравао да објави. Међутим, иако је Маргетић месецима бомбастично најављивао да ће објавити стотине страница из фасцикле коју му је наводно предао Цвијан, а које, према његовим речима, доказују да је Цвијан убијен јер је намеравао да разоткрије дубоке криминалне везе, „мафијашке кланове“ и тајне договоре на релацији Београд-Загреб, до данас није потврђено да Маргетић заправо поседује такву документацију.

Маргетићеву новинарску каријеру обележиле су бројне контроверзе. Први пут се појавио у јавности почетком деведесетих као млади ХДЗ-ов јуришник и председник „Хрватске омладине Републике Хрватске“. Тврдио је да је нека врста „хрватског Шиндлера“, припадника тајне специјалне службе која је спасавала Србе из неокупираних делова Хрватске, и да је својевремено радио на уклањању документације Ивана Крајачића Стеве, једног од најмоћнијих људи у југословенском обавештајном апарату. Формално је раскинуо са ХДЗ-ом 1997. године и од тада се представља као независни истраживачки новинар, иако је у више наврата безуспешно покушавао да се врати у политику.

У фебруару 2007. године, Хашки трибунал га је осудио на три месеца затвора и новчану казну од 10.000 евра због непоштовања суда због откривања идентитета заштићених сведока на суђењу Тихомиру Блашкићу. Маргетић је такође аутор књиге „Исламистички тероризам у јужној Европи“, у којој је писао о активностима исламистичких терористичких организација у Босни и Херцеговини. Књигу је посветио Хрватима у Босни и Херцеговини и ратном злочинцу Дарију Кордићу. Домагој Маргетић је више пута физички нападнут. У нападу у Загребу 2014. године, непознати нападач га је ударио бетонским блоком у главу, наневши му тешке телесне повреде. У јесен 2018. године започео је штрајк глађу који је трајао 44 дана, захтевајући да му се омогући приступ „свим досијеима које држава има о њему“ и тврдећи да полиција није реаговала на његове пријаве да добија претње смрћу, као и да га је супруга оставила због „лажи параобавештајног подземља“. Након разговора са премијером Андрејем Пленковићем, прекинуо је штрајк глађу.

У јуну 2023. године, Маргетић, који се раније изјашњавао као Јеврејин, поново је привукао пажњу јавности када је објавио да је примио православну веру у манастиру Тавна код Бијељине.

За грађане Сарајева који су преживели 1.425 дана дугу опсаду, сама информација да је Тужилаштво у Милану недавно отворило истрагу о такозваним „викенд снајперистима“ отворила је бројне трауме и дубоко потиснута сећања. Прича која је отворена мора се и затворити, а сви који су учествовали у свакодневном снајперском терорисању цивила у главном граду Босне и Херцеговине требало би, ако има правде, коначно да одговарају за то. Међутим, објављивање докумената веома сумњиве аутентичности у медијима и давање поверења особама сумњивог кредибилитета попут Домагоја Маргетића не представља допринос расветљавању злочина, напротив. Компромитује жртве, релативизује одговорност починилаца и даје додатну муницију онима који годинама систематски раде на порицању и ревизији историјских чињеница о опсади Сарајева и агресији на Босну и Херцеговину.

Србија Данас/истрага