Документа са Архитектонског факултета доказују да због ректора Владана Ђокића више од 300 студената може да остане без диплома

Најновији извештаји Државне ревизорске институције (ДРИ) и Националног акредитационог тела (НАТ) открили су најтеже повреде законитости у високом образовању у последњој деценији. Према овим извештајима, више државних факултета, укључујући и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, радило је у периодима када нису имали важеће акредитације ни установе ни студијских програма. Упркос томе, факултет је нормално функционисао, а конкурси за упис нових студената објављивани као да је све у складу са законом.

У фокусу ове афере налази се Архитектонски факултет, којим је у време рада без акредитације руководио тадашњи декан Владан Ђокић, данас ректор Универзитета у Београду. У истом периоду Универзитетом је управљала ректорка Иванка Поповић. Обоје су, према званичним документима, имали експлицитну законску обавезу да обезбеде непрекидну акредитацију факултета, благовремено реагују на истек рокова и обавесте јавност и студенте о свакој неправилности. Уместо тога, кључно питање остало је скривено од очију студената и јавности.

Када је Архитектонски факултет радио без акредитације

Документација НАТ-а недвосмислено показује да је Архитектонски факултет радио без акредитације двапут у мандату декана Владана Ђокића. Први пут је радио потпуно неакредитовано у периоду од 9. јануара до 9. априла 2014. године. Други пут је био без акредитације установе и студијских програма од 9. априла до 20. маја 2021. године.

Иако је у оба периода факултет наставио да организује наставу, испите и све административне активности, студенти, њихови родитељи, али и јавност нису били обавештени да похађају установу која у том моменту нема акрдитацију установе ни студијских програма. Још је озбиљније то што ни Универзитет у Београду, на чијем челу се тада налазила Иванка Поповић, није упозорио Сенат универзитета нити зауставио спровођење процедура које су законом дозвољене искључиво акредитованим установама.

Расписивање конкурса БУ док Архитектонски факултет нема акредитацију

Најкритичнији догађај одиграо се 14. априла 2021. године. Тога дана Сенат Универзитета у Београду званично је расписао конкурс за упис нових студената у школску 2021/22. годину. Међутим, према подацима НАТ-а, Архитектонски факултет је у том тренутку био без валидне акредитације установе и студијских програма.

Упркос томе, конкурс је расписан 14. априла. Ни тадашњи декан Владан Ђокић, ни ректорка Иванка Поповић нису обавестили јавност да је конкурс за Архитектонски факултет расписан у правно немогућим условима.

Архитектонски факултет акредитовао студијске програме тек 20. маја 2021. године

Још алармантније, Архитектонски факултет добија акредитацију установе и студијских програма тек 20. маја 2021. године, више од месец дана након што је Универзитет расписао конкурс. То значи да је пријемни процес, који чини суштину законитог уписа, организован на основу конкурса који је расписан док Архитектонски факултет није имао законско право да уписује студенте.

У документацији самог факултета јасно стоји да су и установа и студијски програми акредитовани 20. маја. Фотографије и документи на сајту Архитектонског факултета јасно потврђују да ниједан студијски програм није имао важећу акредитацију 14. априла када је Сенат БУ расписао конкурс, ни основне акадамеске студије (ОАС) ни интегрисане акадамеске студије (ИАС).

Тиме је доказано једино релевантно чињенично стање - закон је прекршен.

Колико је студената угрожено?

Према званичним извештајима Архитектонског факултета, у школској 2021/22. години уписано је укупно 302 студента на основне и интегрисане академске студије. Сви они уписани су на конкурс расписан током законски спорног периода, односно у тренутку када Архитектонски факултет по свим параметрима није имао право да организује уписни процес, јер тада, 14. априла. није имао акредитацију установе ни студијских програма.

Другим речима, цела генерција студената Архитектонског факултета уписана у 2021/22 години, уписана је по конкурсу расписаном у време када Архитектонски факултет није имао акредитацију установе ни студијских програма. То угрожава валидност диплома свих 302 студената основних студија који су у тој годни уписали овај факултет.

Да ли су Ђокић и Поповић гурнули студенте у блокаде како се не би открило овакво грубо кршење закона?

Блокаде факултета и протести почињу у новембру 2024. године, тачно у тренутку када генерација 2021/22 улази у фазу завршавања студија и припреме за дипломирање. Управо тада би постало видљиво да су конкурс и упис 2021. били спроведени супротно закону, што би отворило могућност оспоравања дипломе свима који су тада уписани, али и позвало на одговорност Владана Ђокића и Иванку Поповић.

Упркос томе, Владан Ђокић и Иванка Поповић, људи који су у том периоду били директно одговорни за законитост рада факултета, појављују се као водећи јавни подржаваоци студентских блокада. Њихова улога у политичком охрабривању протеста отвара питање да ли су блокаде биле спонтан израз незадовољства, или инструмент да се скрене пажња са чињенице да је генерација од више од 300 студената започела своје студије на факултету који је тада био без акредитације.

Када се све чињенице повежу, намеће се једно питање које се више не може игнорисати:

Да ли су блокаде факултета биле начин да Ђокић и Поповић прикрију одговорност за најтежи правни пропуст у модерној историји Универзитета у Београду, упис генерације 2021/22 у тренутку када Архитектонски факултет није имао акредитацију установе ни студијских програма?