ОВО ЈЕ ПУТ ДО ПОБЕДЕ: Држава да „почисти“ блокадере, СНС да почисти своје двориште
Ако хоћемо да победимо пленумаше, збораше, хулигане, терористе и остале блокадере, да повратимо мир и стабилност у држави, али и да повратимо пољуљано поверење дела народа у владајућу странку, потребно је да и сами променимо своје понашање. Народски речено, да почистимо своје двориште.
Да се мање хвалимо свим успесима. Јесте се Србија под нашом влашћу променила на боље, јесу постигнути неки одлични резултати, посебно на изградњи путне инфраструктуре, отварању фабрика и запошљавању људи, огромном смањењу незапослености, смањењу јавног дуга, неговању културе сећања, помоћи Србима у Републици Српској, Црној Гори и на КиМ и народ на то треба подсећати. Али ако то чинимо из сата у сат, из дана у дан, ако стално понављамо да смо урадили више него иједна власт у српској историји, то код великог броја људи, чак и код оних који су нам наклоњени, изазва разумљиву одбојност.
Лепо је истаћи да су за време наше власти плате повећане за сто одсто али је факат и да су цене драстично повећане. Пре три године шишање је било 200 а јутрос сам га платио 600 динара.
Добро је што ће Србија организовати ЕКСПО, још боље је што ће на овом нашем учествовати рекордан број земаља, али кад један министар изјави да ће то бити највећи догађај у историји Србије то је неукус, потцењивање здравог разума грађана Србије. И истог треба послати на поправни из историје. Да обнови знање
бар о два српска устанка, о два балканска и о два светска рата.
Логично је да наши функционери истичу председника Вућића, позивају се на његове изјаве и успехе. Али не да није нужно, већ је апсолутно контрапродуктивно, неукусно, да се то чини апсолутно у свакој прилици, у свакој изјави. Пре 10 дана сам на телевизији гледао свог пријатеља, функционера СНС, који је за мање од
пола сата председника Вучића поменуо 14 пута! Додворавање за Гиниса. Штетно и за Гиниса и за Вучића и за СНС.
Ти људи изгледа мисле да Вучић ништа не ради већ седи испред телевизије и броји колико пута ће га ко од функционера СНС поменути. А за многе од њих је боље па их не гледа.
Да престанемо да свакодневно јадикујемо на ову љигаву појаву на функцији ректора, њему сличне декане, судије и тужиоце, који су своје функције отворено ставили у службу разваљивања државних институција и да напокон почнемо да их смењујемо. Да после десет месеци напокон почнемо да се понашамо као држава. Али и да, упоредо са њиховим уклањањем из образовног и правосудног система, утврдимо одговорност оних из СНС који су излобирали да разни ђокићи, ненадићи, грухоњићи и синани буду ту где јесу. На местима са којих могу да разваљују државу.
Да мало промешамо наше функционере, “наше” аналитичаре (углавном су у питању дежурни тезгароши који ће, чим ми паднемо са власти, почети да са још већим жаром хвале неког новог председника и нове владајуће странке) и „наше“ новинаре (исти случај као и са аналитичарима), који су дежурни гости на
телевизијама. Из дана у дан. Понекад и у три емисије дневно. Да су најбољи и најпаметнији на свету, да је све што причају сто одсто тачно, досадили би и богу и народу. Убеђен сам да их више не гледају ни чланови породице.
А неки од њих не да нису паметни, већ причају такве глупости, буквално баљезгају, да после сваког њиховог јавног наступа наш рејтинг пада. Разумније би их било послати код доброг психијатра него на телевизију.
Неозбиљно је, ван памети, што поједине функционере СНС, који су били актери афера које су странци нанеле огромну штету, као и оне функционере против којих смо ми и наши медији водили погромашке кампање, оптужујући их да су криминалци, издајници, злочинци који планирају обрачун са председником Вучићем и његовом породицом, последњих месеци нападно вадимо из нафталина и гурамо на телевизију да они објашњавају и бране нашу политику.
Добро је што имамо телевизије које парирају опозиционим телевизијама Н1 и Нова, пропагандним центрима који предводе ово разваљивање државе и другим опозиционим порталима и медијима, што имамо „режимске“ новинаре који храбро, на лицу места, прате примитивизам и насиље блокадера. Али постоји један предуслов да би се постигао жељени резултат: да ти новинари заиста буду новинари. Људи који о новинарској професији знају бар елементарне ствари и који се у директним преносима са лица места неће понашати као обичне алапаче. Већ
као новинари.
Згрожен сам мржњом и бахатошћу, али и тупошћу и глупошћу, вођа блокадера и пленумаша. Њихове акције, њихова логика и њихове изјаве су компилација глупости и насиља. Као да су их ЦИА и разне западне агентуре, које их плаћају, бирале на конкурсима за кретене. Као створени су да их и осредњи новинари урнишу и политички сахране. Али ако међу кретене са пиштаљкама пошаљеш кретена са микрофоном не види се разлика.