Srbiji opet komšije "zabile nož u leđa" u Briselu: Bugarska, Hrvatska i još šest članica EU protiv otvaranja Klastera 3
Ambasadori država članica Evropske unije raspravljali su o preporuci Evropske komisije da se Srbiji u julu otvori Klaster 3, ali se deo članica usprotivio tom koraku pozivajući se na vladavinu prava i neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU.
Ambasadori država članica Evropske unije raspravljali su danas o non-pejperu Evropske komisije u kojem se preporučuje otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, ali za taj korak za sada ne postoji puna saglasnost među članicama EU.
Kako saznaje Tanjug, tokom rasprave osam zemalja usprotivilo se otvaranju Klastera 3. Protiv su bile tri baltičke države, kao i Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska i Hrvatska.
Kao ključni razlozi za protivljenje navedeni su stanje u oblasti vladavine prava, kao i nedovoljno usklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Posebno je istaknuto pitanje neuvođenja sankcija Rusiji, koje deo članica EU vidi kao jednu od glavnih prepreka za novi korak u pregovaračkom procesu.
Pored zemalja koje su bile izričito protiv, još tri članice izrazile su rezerve. Luksemburg, Letonija i Danska poručile su da nisu ubeđene da bi u ovom trenutku trebalo otvoriti novi klaster u pregovorima sa Srbijom.
Evropska komisija je prethodno preporučila Savetu EU da se tokom jula otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. U obrazloženju se navodi da su uzeti u obzir napori Srbije u ključnim oblastima, kao i procena da je trenutno obezbeđena ukupna ravnoteža potrebna za takav korak.
Ipak, za otvaranje klastera neophodna je saglasnost svih država članica, što znači da protivljenje pojedinih zemalja može da blokira odluku. Rasprava ambasadora pokazuje da među članicama EU i dalje postoje značajne razlike kada je reč o tempu evropskih integracija Srbije.
Klaster 3 obuhvata oblasti koje su važne za ekonomski razvoj, konkurentnost, digitalizaciju, obrazovanje, zapošljavanje i socijalnu politiku. Njegovo otvaranje predstavljalo bi politički signal da se pregovarački proces Srbije sa EU pomera sa mrtve tačke, ali i potvrdu da Brisel prepoznaje određeni napredak u reformama.
Sa druge strane, protivljenje dela članica pokazuje da će pitanja vladavine prava, usklađivanja sa spoljnom politikom EU i odnosa prema Rusiji i dalje biti ključni uslovi za dalji napredak Srbije na evropskom putu.
Očekuje se da će se o ovoj temi nastaviti konsultacije među članicama Evropske unije, dok će konačna odluka zavisiti od toga da li će biti postignut politički konsenzus u Savetu EU.
