''Унука сам Манета Анђелковића кога су злочинци убили у својој кући...'', потресне речи Јулијане Анђелковић: Поручила да је потебно да нас ово сећање позове на још већу одговорност
Унука страдалог у НАТО агресији поручила је на комеморацији у Врању да сећање на жртве мора бити опомена и позив на већу одговорност, подсећајући на личну трагедију своје породице.
Члан породице Манета Анђелковића страдалог у НАТО агресији, његова унука Јулијана Анђелковић поручила је да је потебно да нас ово сећање позове на још већу одговорност.
- Рођена сам на Видовдан. Унука сам Манета Анђелковића кога су злочинци убили у својој кући, а његову супругу Мирјану, моју нану, тешко повредили. Од тог 30. маја 1999. године када су убијене моје играчке којима сам се играла, када су убијени мој и Иванов креветић, када је убијена моја соба и моја кућа, живот моје породице се драстично променио. Место окупљања, место сигурности и топлине претворио се у рушевине и тугу. Променио се и живот наших комшија. Променио се живот свих Врањанаца - рекла је она.
Подсетила је на Врањанце страдале у НАТО агресији.
- Данас стојимо у тишини која говори више од речи и сећамо се када је небо изнад наше земље било испуњено звуком сирена и детонацијама. Годишњица је, али за многе од нас то није само историја. Као што видите, то су и личне успомене, то су и празне столице за породичним столом, то су детињства која су прерано научила шта је страх. Ја ово вечерашње окупљање не доживљавам само као сећање на страдање или само као поглед уназад, већ као давање обавезе према будућности.
Обавеза је да памтимо истину, обавеза је да негујемо мир, обавеза је да учимо моју генерацију и оне које долазе колико је живот драгоцен. Данас, када изговарам ове речи, мислим на свог деду, на његов осмех, на његов глас, на све оне тренутке које нисмо стигли да проживимо заједно, али мислим и на преко 2.000 погинулих у току агресије. Знам да свака породица носи слично име у свом срцу - рекла је она.
Извор: Србија Данас/Новости